Ko se boji srpa i čekića (još)? | Mozaik | DW | 06.01.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Ko se boji srpa i čekića (još)?

Nemaju samo građani sa prostora bivše Jugoslavije problema sa razno-ranim simbolima iz prošlosti. Nemci su kukasti krst odavno zabranili, a neki sada traže i zabranu simbola bivše Nemačke Demokratske Republike (DDR).

Istoričar Hubertus Knabe ne odustaje. Direktor memorijalnog muzeja Berlin-Hoenšenhauzen u kojem se nekad nalazio zloglasni zatvor tajne policije Nemačke Demokratske Republike (DDR), već godinama se bori protiv olakog odnosa prema simbolima istočnonemačke diktature. On činjenicu da se pojedinci Berlinom slobodno mogu šetati u uniformama policije jedne diktature smatra skandaloznom.

"Žrtvama SED diktature (Socijalistička jedinstvena stranka Nemačke, vladajuća politička sila u Nemačkoj Demokratskoj Republici) teško je razumljivo zašto negiranje njihovih patnji ostaje nekažnjeno", kaže nemački istoričar Knabe.

Zabranili smo kukasti krst, zabranimo i grb DDR-a?

Hubertus Knabe

Hubertus Knabe

Knabe je izrazio žaljenje što u koalicioni sporazum nedavno oformljene demohrišćansko-socijaldemokratske vlade, sa Angelom Merkel na čelu, nije ušla i stavka o zabrani državnih simbola iz DDR vremena. Njena Hrišćansko-demokratska unija (CDU) je još početkom prošle godine najavila da će nakon izbora u septembru pokrenuti zakonsku proceduru za uvođenjem zabrane.

Povod najave o zabrani, u Berlinu je došlo do incidenta. Nekoliko osoba sa sve uniformama zloglasne tajne policije Štazi, prošetalo se ulicama glavnom grada. Ko god se zatekao u nemačkoj metropoli u blizini „turističkih atrakcija“ iz doba Hladnog rata susreo se i sa ikonografijom DDR-a.

Tako na bivšem pograničnom prelazu „Čekpojnt Čarli“ svakodnevno "dežuraju" lovci na turiste odeveni u uniforme pogranične policije DDR. Istorijska je činjenica da su osobe u ovakvim uniformama ubijale građane, koji su pokušavali da pobeći preko granice. "Potpuno je nelogično da država kažnjava veličanje jedne diktature, a ignoriše veličanje druge", kaže Knabe aludirajući na činjenicu da je isticanje simbola i veličanje nacionalsocijalističke diktature u Nemačkoj kažnjivo zakonom.

Ugledati se na Mađarsku, Češku i Letoniju

Mützen der Nationalen Volksarmee (NVA) und der Roten Armee

Kape, uniforme, zastave...

Ovaj istoričar i nekadašnji aktivista stranke Zeleni, izražava žaljenje što je ideja o zabrani DDR simbola u koalicionim pregovorima proparala. Knabe, čiji su roditelji krajem pedesetih godina prošlog veka iz DDR-a pobegli na Zapad, smatra da bi se Nemačka trebalo da se ugleda na neke druge zemlje bivšeg istočnog bloka, koje se prema simbolima komunističkih diktatura odnose manje nelogično nego nemačke vlasti. Knabe kao primer navodi Mađarsku, Češku i Letoniju, koje su, osim nacionalsocijalističkih simbola, zabranile i simbole komunističkih režima.

Ali zahtevi nemačkog istoričara, kojem mnogi prebacuju "isključiv zapadni" odnos prema prošlosti DDR-a, nailaze i na mnoge kritike. Dojčlandfunk radio upozorava da Knabea vodi raspravu na „nivou političke propagande“. "Svađa oko SED simbola je uvek odlična prilika za širenje 'crveno-smeđe teze' (smeđe kao simbol nacionalsocijalizma) o izjednačavanju nacionalsocijalističke i komunističke diktature što, ako se uzmu u obzir žrtve Holokausta, nije ništa drugo nego potcenjivanje nacističke diktature", navodi se u komentaru ove radio stanice.

Lud, ali ne i opasan

Fridrih Šorlemer, teolog, takođe poznavalac prilika u vremenima DDR-a, odbacuje inicijative za zabranu simbola iz tog perioda i svrstava ih u kategoriju "političke paranoje". "Kada neko obuče uniformu Nacionalne narodne vojske (vojska DDR-a) to znači da nije baš preterano normalan, ali to ne znači i da je opasan", kaže Šorlemer.

Nemački teolog, inače aktivni borac za ljudska prava u vreme DDR-a, istovremeno smatra da bi trebalo reagovati ako neko pokušava da umanji zločine iz tog vremena, poput ubistva onih koji su pokušavali da pređu granicu ili ako se otkrije da neko iz Štazija danas radi u policiji ili pravosuđu.

Autor: Nenad Krajcer
Redakcija: Jakov Leon