Ko nema u glavi, ima na Guglu | Mozaik | DW | 05.01.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Ko nema u glavi, ima na Guglu

U doba Gugla i Vikipedije sve više ljudi veruje da informacije koje postoje na internetu više ne moraju da se pamte. Učenje radi znanja? Izgleda da je svet postao previše komplikovan za tako nešto.

default

Ne mora da se pamti, sve je na netu

Šta su prosti brojevi? Gde se ulivaju Dunav, Volga, Gang i Amazon? Ko je bio Perikle? To su neka od jednostavnijih pitanja sa prijemnog ispita za Harvard iz 1869. godine. Geografija, istorija, matematika, dobro znanje latinskog i starogrčkog – sve je to bilo neophodno za upisivanje studija na Harvardu. „Kladim se da nijedan današnji Harvardovac ne bi prošao taj prijemni“, bio je jedan od komentara na internetu povodom liste pitanja sa prošlogodišnjeg prijemnog ispita koju je objavio Njujork tajms.

Šta mora da se zna?

Intelligenztest

Opšte obrazovanje ili opšta kultura su pojmovi koji se često koriste. Ali šta to znači danas? Šta čovek zaista MORA da zna? Raspravu o tome nimalo ne olakšavaju Gugl, Vikipedija i ostali moćni internet alati. „Internet generacija je prebukirana informacijama koje često nemaju smisla“, smatra američka spisateljica Meg Volicer.

„Znanje uopšte nije na ceni, a obrazovanje je u krizi“, upozoravao je pre desetak godina nemački istraživač jezika Ditrih Švanic (1940-2004). Njegova knjiga „Obrazovanje – sve što mora da se zna“ izazvala je brojne polemike. Švanic je tvrdio da je propalo obrazovanje starog kova, a da se učenje danas otuđilo i okamenilo u formi. „Stari kanon obrazovanja deluje prestrogo i prevaziđeno pa je odlučeno da se napusti svaka norma. To je greška“, piše Švanic.

Njegova koleginica po zanimanju Martina Vagner-Egelhaf smatra da sadašnjica ne poznaje opšte obrazovanje: „Naš svet je toliko mnogostruk da obrazovanje obuhvata samo deliće tog sveta“, kaže ova profesorka sa Univerziteta u Minsteru. Nemoguće je, smatra ona, reći koja su znanja važna i šta je sramota ne znati. „Ali to nije mnogo čudno. Svet se toliko ubrzao, menjaju se osnovi nauke i niko ne može da drži u glavi sva stara znanja, a da istovremeno bude otvoren za nova. Mladi žive u svetu sasvim drugačijih znanja“, kaže Vagner-Egelhaf.

Obrazovanje kao osnova

Internet je krcat informacijama, ali to može da zavara, tvrdi Ginter Jauh, voditelj brojnih kvizova. „Obrazovanje se ne može daunlodovati. Internet je haotično đubrište informacija“, smatra Jauh. Borba protiv tog haosa može biti samo jako osnovno obrazovanje: „Ako želim da odvojim važno od otpada, moram da imam stabilnu osnovu znanja“, dodaje voditelj. Kako kaže Martina Vagner-Egelhaf, bujicu informacija sa mreže treba filtrirati, vrednovati i zatim širiti. „Zato je solidno obrazovanje bitan kamen-temeljac.“

Filozof Georg Štajner je pesimista kada se radi o klasičnom obrazovanju i kulturi. Mali broj ljudi, kaže on, pokazuje interese za literaturu, umetnost i muziku. „Kada ima izbora, većina bira fudbal, televizijske serije ili tombolu“, piše Štajner. Danas bi verovatno još veći pesimista bio nobelovac Herman Hese koji je umro 1962. „Pravo obrazovanje nije obrazovanje sa nekom svrhom već ima smisao u samom sebi, kao i svaka težnja za savršenstvom“, smatrao je Hese.

Učenje radi učenja – tako retko ko danas razmišlja. Uostalom, tu je Gugl.

epd/nr/jil