1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Ko još veruje u predizborna obećanja?

Dvadeset godina nakon pada Berlinskog zida na istoku Nemačke vlada duboko nezadovoljstvo politikom i socijalnim odnosima, piše Zidojče cajtung u izveštaju o najnovijem istraživanju udruženja „Narodna solidarnost“.

Raspoloženje uoči izbora

Raspoloženje uoči izbora

„Dve trećine građana na istoku zemlje smatra da je demokratija „važna“, ali je samo 11 odsto zadovoljno političkom praksom u zemlji. Čak 41 odsto ispitanika ispoljava netrpeljivost prema strancima. Istočni Nemci i dalje se kao građani Savezne Republike ne osećaju dovoljno integrisanim, 42 odsto su „nezadovoljni“ ili „veoma nezadovoljni“ stanjem demokratije. Svaki deseti ispitanik, pre svega je reč o nezaposlenima, želi povratak Nemačke Demokratske Republike, tek svaki četvrti oseća se kao istinski građanin Savezne Republike.

Istraživanja pokazuju da je 61 odsto ispitanika na zapadu zemlje zadovoljno stanjem nemačke demokratije. Ispitanici na istoku kao razlog nezadovoljstva navode neverodostojnost političara – samo 0,4 odsto ispitanika veruje u njihove izjave uoči izbora.

Zeleni, crveni, crni ili žuti..

Zeleni, crveni, crni ili žuti..

Veliku ulogu prilikom ocenjivanja demokratije očigledno ima osećaj socijalne sigurnosti i 47 odsto ispitanika je pominju kao „važnu“. Izneverene nade u pogledu socijalnog i ekonomskog položaja smatraju se glavnim uzrokom nezadovoljstva – 77 odsto ispitanika nezadovoljno je što uslovi života na istoku nisu kao oni na zapadu, što se ne priznaju postignuća ljudi na istoku i što se život u bivšoj Nemačkoj demokratskoj republici (NDR) jednostrano prikazuje kao negativan.

Pre deset godina 47 odsto građana na istoku smatralo je da je ekonomska situacija u tom delu zemlje dobra, ove godine to misli samo 32 odsto anketiranih. Istraživači smatraju da su uzrok nezadovoljstva reforme tržišta rada i sistema socijalne zaštite – posle tih reformi građani na istoku ponovo strahuju za budućnost“, piše list „Zidojče cajtung“.

O rezultatima istraživanja piše i list Folksštime i primećuje:

„Samo 0,4 odsto ispitanika veruje izjavama političara uoči izbora, 38 odsto im veruje delimično, 59 odsto im ne veruje. Pre dvadeset godina, u vreme pada Berlinskog zida, bilo je drugačije – tada je većina građana verovala novim narodnim predstavnicima. To poverenje je proigrano. Ovo je superizborna godina i kandidati svih stranaka i na svim nivoima trebalo bi da je iskoriste da vrate izgubljeno poverenje poštenjem, razumevanjem za probleme ljudi i primernim ponašanjem“, piše „Folksštime“.

Povodom namere Islanda da pristupi EU list Koburger tageblat piše:

„Za obe strane prijem Rejkjavika predstavlja plus. Island će biti pod okriljem EU i do državnog bankrotstva, kroz koje sada prilazi, više neće doći. Brisel, opet, ima koristi od geografskog položaja Islanda – njegovim prijemom EU će imati reč u području Arktika koje je bogato sirovinama“, piše Koburger tageblat“.

Povodom jučerašnjeg polaganja zakletve regruta – na 65. godišnjicu neuspelog atentata na Hitlera – list Noje osnabriker cajtung piše:

„Otpor Hitleru jedan je od osnova naše demokratije. U te okvire uklapa se i javno polaganje zakletve regruta. Današnji Bundesver nastavlja tradicije grofa Štaufenberga koji je tada u borbi protiv zločinačkog režima rizikovao i izgubio život. Ali, to nije dovoljno. Vojnicima Bundesvera potrebno je više od dobrih uzora i simboličnih govora. Oni i u svakodnevnom životu moraju da dobiju odgovarajuće priznanje za opasne zadatke koje obavljaju. Pomenimo samo rat u Avganistanu – ono što se tamo dešava ovde se ublažava ili potiskuje. Mnogi kažu – sam je kriv ko ode tamo i rizikuje život. Takva ravnodušnost politički je sramotna i demotiviše vojnike. Ne može parlament da zahteva spremnost na žrtvovanje, a da se zauzvrat društvo maksimalno ne brine za vojnike. Poverenik za vojsku više puta je ukazivao na to, ali gde je politički pritisak da se situacija promeni“, piše „Noje osnabriker cajtung“.

Zbog promene klime ribe, planktoni i bakterije su se smanjili, piše Špigel onlajn pozivajući se na istraživanja francuskih naučnika:

Klimatske promene pogađaju sve

Klimatske promene pogađaju sve

„Francuski naučnici analizirali su stanje u evropskim slatkim i slanim vodama i zaključili su da je smanjivanje veličine tela posledica sve viših temperatura. Evropske ribe sve su manje, tokom poslednjih decenija veličina nekih vrsta se prepolovila, kaže se u izveštaju Instituta za poljoprivredu i životnu sredinu iz Liona. Istovremeno, riblji fond u Severnom i Baltičkom moru smanjen je za 60 procenata i istraživači smatraju da prekomerni ribolov nije jedini razlog. „Zapaža se sveopšte smanjivanje veličine svih organizama“, kaže se u izveštaju. Razmotreni su i eventualni drugi razlozi za to smanjivanje, ali na kraju je zaključeno da razlog može biti samo rast temperature. Istovremeno, smanjili su se i planktoni i bakterije i u slanim, i u slatkim vodama.

Posledice su dalekosežne. „Veličina je važna za niz bioloških funkcija uključujući i sposobnost reprodukcije“, upozoravaju istraživači. Naime, manje ribe polažu manje jaja, ribe – grabljivice time gube deo ishrane i posledice mogu imati domino efekat u lancu ishrane, tako da na kraju mogu biti pogođeni i ljudi.

Nedavno su britanski naučnici smanjivanje veličine škotskih ovaca takođe doveli u vezu sa porastom temperature - i one su se poslednjih decenija znatno smanjile“, piše „Špigel onlajn“.

priredio Nenad Briski

odg. urednik: N. Jakovljević

  • Datum 21.07.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/ItiY
  • Datum 21.07.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/ItiY