Ko još nešto pita Belgiju!?

List Noje osnabriker cajtung komentariše preuzimanje predsedništva u EU od strane Belgije: „Što se manje bude očekivalo od belgijskog predsedništva, to će biti i manje razočaranje. Uostalom, šta može da učini prelazna vlada koja je paralisana zbog spora oko jezika i koja je pred ostavkom? Teško će Belgija moći da da neke impulse za razvoj evropske zajednice.

Uostalom, ne bi trebalo precenjivati ulogu predsedavajućeg – predsedništvo u slučaju malih zemalja ponekad ima simboličan karakter. Naime, između briselske birokratije i moćnih članica kao što su Nemačka, Francuska, Velika Britanija i Italija interesi malih zemalja sigurno nemaju dominantnu ulogu. Ta tendencija je pojačana Lisabonskim ugovorom koji je dao veća ovlašćenja briselskoj administraciji.

Utoliko je važnije da Nemačka u Briselu deluje u skladu sa svojim statusom privredne sile. U vremenima krize nije ohrabrujuće kada finansijski i privredno uzdrmana Španija predsedništvo predaje politički podeljenoj Belgiji. Evropska unija morala bi ponovo odlučnije da deluje“, piše Noje osnabriker cajtung.

Opozicija može samo – zajedno

List Fajnenšel tajms Dojčland analizira stanje opozicije povodom prekjučerašnjih predsedničkih izbora: „Savezna vlada koja nije na vlasti ni punih 12 meseci svakog dana trudi se da pokaže da nije dorasla zadatku. Čak i izbor poglavara države bio je ispit koji crno-žuta koalicija nije položila.

Ali, onaj ko alternativu traži u klupama opozicije biće gorko razočaran. Izbor predsednika države samo je još jasnije ukazao na jaz između socijaldemokrata, Zelenih i stranke Levice i crveno-crveno-zelena koalicija nije na vidiku. Zbog toga nije kriva samo stranka Levice. Kandidujući Joahima Gauka, predsednik SPD Zigmar Gabrijel izazvao je pometnju u redovima vladajuće koalicije i kolebljive privukao na svoju stranu. Međutim, ne bi trebalo da čudi što Levica nije bila saglasna sa kandidovanjem jedne konzervativne ličnosti za predsednika zemlje. Socijaldemokratama to je od početka bilo svejedno. Umesto da se približe socijalistima, stavili su ih pred svršen čin. Sa svoje strane Levica je pokazala da još nije do kraja raščistila sa bivšom DDR.

Međutim, tri stranke moraće kad-tad da se približe. SPD i Zeleni ne mogu da se nadaju da će Levica nestati iz parlamenta, a ova sa svoje strane ne može večito sve da odbija. I njeni birači pitaće jednog dana za rezultate, a oni se postižu samo učešćem u vladi.

Sve dok na levici postoji taj jaz Angela Merkel ne mora da strahuje od opozicije. To će je možda malo ohrabriti, ali sigurno ne i one građane koji bi želeli stabilnu koalicionu vladu“, piše Fajnenšel tajms Dojčland.

Na sledećoj strani:

Hoće li fudbal ostati „ljudski“?

Hoće li fudbal ostati „ljudski“?

Nemačka kancelarka Angela Merkel putuje u Južnu Afriku na meč četvrtfinala Svetskog fudbalskog prvenstva koji Nemačka u subotu igra sa Argentinom. Kancelarka je, inače, zajedno sa britanskim premijerom Dejvidom Kameronom gledala meč osmine finala između Nemačke i Engleske tokom sastanka na vrhu Grupe 20 u Kanadi.

Angela Merkel dolazi, a odlaze Horhe Larionda iz Urugvaja i Roberto Roseti iz Italije koje je Svetska fudbalska federacija skinula sa spiska sudija zbog grešaka koje su napravili na utakmicama osmine finala. Larionda nije priznao regularni gol engleskoj reprezentaciji na utakmici sa Nemačkom, dok je Roseti priznao gol Argentine postignut iz ofsajda na utakmici sa Meksikom. Te dve sudijske greške počinjene istog dana u utakmicama osmine finala privukle su ogromnu medijsku pažnju i ponovo pokrenule debatu o neophodnosti uvođenja tehnologije koja bi pomogla sudijama u rešavanju spornih situacija.

A o tome šta bi moglo da pomogne piše nedeljnik Špigel u onlajn izdanju: „Nemačka firma Kairos Tehnologi sa Adidasom smislila je sistem koji se zasniva na čipu u lopti i magnetnom polju na gol-liniji. Iza gol linije je tanak kabl kroz koji prolazi slaba struja i proizvodi magnetno polje. Kada se lopta približava liniji, čip u njoj registruje magnetno polje i šalje podatke do dve antene pored gola. Softver analizira podatke i utvrđuje

da li je lopta celim obimom prešla linju gola – ako je to slučaj sudija dobija poruku na ručni sat – ‘gool’.

Istina, ni to nije sto posto sigurno, moguće su i manipulacije, ali se sistem na probama pokazao pouzdanim. Sličan sistem nudi i danska kompanija Golref. Gde je lopta nije sporno samo u fudbalu – to je recimo važno i u tenisu. Međutim, teniske sudije mogu da se oslone na sistem koji se zove Sokolovo oko – reč je o šest kamera koje su ravnomerno raspoređene oko igrališta i neprestano prate poziciju loptice. Kako je istovremeno snima više kamera lako je izračunati njen tačan položaj. Sličan sistem primenjuje se i u kriketu.

FIFA ničim nije zadovoljna

Slične kamere na golu korišćene su 2006. u Italiji u jednoj utakmici serije A, a 2007. godine na svetskim fudbalskim prvenstvima igrača do 20 i do 17 godina u Kanadi i Južnoj Koreji. Na kraju, zvaničnici FIFA bili su i protiv njih.

Na utakmici Nemačka – Engleska u Južnoj Africi nisu bile potrebne ni specijalne kamere – na običnom video-snimku jasno se videlo gde je bila lopta. Video-snimci se koriste u američkom fudbalu i hokeju, ali im je mana što igra mora da se prekine. To nije potrebno kod potpuno automatskih sistema koji rade sa čipom i magnetnim poljem.

FIFA eksperimentiše i sa gol-sudijama koje neposredno stoje uz gol, prvi put je to isprobano u Ligi Evrope u prošloj sezoni, ali ni o tome još nema odluke. Što se tehničkih pomagala tiče – o tome će FIFA ponovo raspravljati, ali im nije sklona. Generalni sekretar FIFA Žerom Valke tako je izjavio da je uvek bilo grešaka, ali da bi fudbal trebalo da ostane takav kakav jeste. Predsednik UEFA Mišel Platini kaže da bi fudbal trebalo da ‘ostane ljudski’, a predsednik FIFA Sep Blater smatra da će, ako postane ’naučan’ fudbal izgubiti fascinantnost“, piše Špigel onlajn.

Priredio: Nenad Briski

Odg. urednik: Nemanja Rujević