Ko je „povlašćen“ u Prizrenu?

Kosovska vlada nedavno je usvojila Zakon o istorijskom centru Prizrena, ali to nije učinio i parlament, uprkos pozivima premijera Hašima Tačija da se ispune međunarodne obaveze. Protivnici tvrde da se tim zakonom Srpskoj pravoslavnoj crkvi (SPC) daje „povlašćen položaj“, ali u SPC ne misle tako. Sociolozi smatraju da preteruju i jedni i drugi.

Petar Miletić, potpredsednik Skupštine Kosova, kaže da je uspeh to što je zakon kojim se predviđa zaštita svih verskih zajednica, a posebno SPC, usvojen u načelu. Ima poteškoća, ali po Miletiću, inače generalnom sekretaru Samostalne liberalne stranke(SLS), najvažnije u svemu biće to što će u Savetu od više članova, koji će odlučivati o svim kulturnim dobrima, biti predstavnika muslimanske, pravoslavne i katoličke vere. Na taj način, kaže on, onemogućiće se bilo kakva prevlast, ali i bilo kakva gradnja u krugu od sto metara od objekata.

„Ima detalja koji zaista mogu biti bolji. Međutim, u ovom trenutku, kada postoji otpor albanske zajednice pa i u samom Prizrenu – vidimo da ima i puno protesta –mislim da je ovo maksimum koji se može izvući. U svakom slučaju, treba tesno raditi i sa SPC, ali ne samo sa SPC, nego i sa drugim verskim zajednicama, kako bi taj zakon bio što kvalitetniji“, kaže Miletić.

Nespremnost kosovskih institucija

Otac Sava Janjić, iguman manastira Visoki Dečani, podseća da je zakon obaveza iz Ahtisarijevog plana i da je, kao ustavna obaveza, prihvaćen od strane kosovskih institucija. Od početka se, međutim, suočavaju sa ogromnim otporima. „To pokazuje da ne postoji suštinska spremnost da se ispune obaveze koje su preuzele kosovske institucije 2008. godine i da ne postoji svest o potrebi zaštite srpske kulturne baštine na Kosovu koju, na žalost, neki ljudi na Kosovu, ne tako mali i ne tako beznačajan broj ljudi, smatraju da uopšte nije ni srpska baština i da jednostavno ne treba da se posebno štiti“, smatra Janjić.

Predstavnici Islamske zajednica (IZ) podržali su nedavne proteste više stotina predstavnika mreže nevladinih organizacija u centru Prizrena koji se otvoreno protive zakonu. Isticali su da se na taj način stvara „država u državi“ i da se „daje prednost SPC“. Pre toga su sakupili 10.000 potpisa protivnika tog zakona uputivši ih Vladi Kosova.

Njihov stav deli i Katolička crkva na Kosovu. Don Đerđ Ljuši, generalni vikar je za DW to ovako pojasnio:

Privilegija i zaštita SPC

„Uglavnom, utisak je da se ona (SPC) u ovom trenutku, na neki način, privileguje i zaštićuje. Ukoliko je to van svih okvira, svih drugih verskih zajednica, mislim da u prvom redu nije dobro ni za njih, a i šire, ni za druge zajednice: Islamsku zajednicu i Katoličku crkvu. Mi ne želimo nikome da uskratimo istorijska ili aktuelna prava, ali, mislim da zakoni koji privileguju bilo koju versku zajednicu, na kraju krajeva ta privilegija može škoditi i štetiti, jer nismo jednaki pred zakonom i nemamo iste mogućnosti“, kaže Ljuši.

I poznavaoci verskih prilika na Kosovu po tom pitanju imaju različita mišljenja. Tako novinar i publicista Živojin Rakočević, blizak SPC, kaže: „Ratne elite žele da kapitalizuju svoje dobitke i svoja etnička čišćenja. Žele da onemoguće bilo kakav razvoj – naročito grada. Oni koji su po definiciji došli iz šume, shvataju da bi grad mogao njima da uzvrati svojim oporavkom, svojim multietničkim životom, svojim normalnim gradskim simbolima. Zato žele da ga ubiju u srži. Žele da onaj kapitalni dobitak, koji su sebi pribavili silom, zadrže i da onemoguće bilo kakav normalan život“, naglašava Rakočević.

Prizren – specifična sredina

Sa druge strane, dr Ismailj Hasani, sociolog religije, misli da ne treba insistirati na isključivosti. U civilizovanom svetu se, kaže, nikakvim zakonom ni suludim idejama ne može braniti jezgro jednog grada. „Tako da ni jedna ni druga strana u ovoj situaciji nema pravo. Nama pravo ni ICO, nema pravo ni kosovska strana. Prizren ne podrazumeva jezgro isključivo ni SPC, ni jezgro albanske nacije. Prizren je specifična sredina i prizrenska zajednica je specifična u sociološkom kontekstu. Zato su prepucavanja u ovom momentu suvišna, pogotovu kada nema nekih konkretnih rešenja za to pitanje“, poručuje taj univerzitetski profesor.

U Prizrenu, kojeg često zovu muzej pod vedrim nebom, ima više desetina kulturno-istorijskih spomenika muslimanske, pravoslavne i katoličke vere. Mnogi od njih su stari po više stotina godina i uglavnom su skoncentrisani u centru starog jezgra tog grada koji se u pisanim dokumentima prvi put spominje početkom 11. veka.

Autor: Refki Alija, Prizren
Odgovorni urednik: Ivan Đerković