Ko je popio čašu votke previše?

„Kako god da se okrene, otkazivanje dodele nagrade Vladimiru Putinu fijasko je za sve odgovorne. Fijasko koji je mogao da se izbegne… Staro pravilo važi: Mukom stečeno poverenje, brzo je prokockano. Šteta je naneta Putinu, ali i nemačko-ruskim odnosima“, piše kelnski Štat ancajger.

„Onaj ko je prvi došao na ideju da Vladimira Putina odlikuje Kvadriga nagradom mora da je popio koju čašu votke više“, komentariše Mitelbajeriše cajtung iz Regensburga. „S obzirom na njegovu antidemokratsku politiku, nikada nije smelo da se pomisli da se ovom Rusu dodeli nagrada. Međutim, povlačenje odbora iza sebe ostavlja pustoš, čak i u slučaju da Kremlj smiri tenzije. Putin mora da se oseća ogorčeno, i to s punim pravom. Da ne bude nesporazuma: spoljna politika može i mora da se vodi sa Moskvom. U to spada i angažman za demokratizaciju ove ogromne zemlje na istoku u skladu sa mogućnostima. U tom smislu je mešanje komiteta Kvadriga nagrade sasvim kontraproduktivno. Putin je svojoj zemlji posle dugogodišnje krize doneo stabilnost. To je njegova velika zasluga. Međutim, nakon toga je propustio da izabere izlaz u pravcu slobode i Rusiju je pretvorio u jednu autoritarnu državu, kojom vladaju, oligarsi, tajne službe i tehnokrate.“

Berliner morgenpost piše: „Danima se diskutovalo, a onda je doneta odluka: Vladimir Putin ove godine neće dobiti nagradu Kvadriga koja se tradicionalno dodeljuje 3. oktobra, na Dan ujedinjenja Nemačke. Konačno, moglo bi se reći. Jer rasprave vođene proteklih dana bile su neprijatne i sramotne – za Odbor koji je odlučivao o nagradi, za Nemačku, za Putina. Ne treba žaliti ukoliko Odbor ne preživi ovu polemiku. Berlinu nije potrebna baš svaka nagrada – posebno ne ona koja će biti dodeljena tako diletantski i bez osećaja za politiku.

Nirnberger nahrihten kritički se osvrće na evropsku politiku kancelarke Angele Merkel. „U čitavoj evro-krizi, koja traje više od godinu dana i sve više eskalira, Merkelova ne pokazuje snagu lidera. Šta ona tačno želi sa Evropom, da li teži dubljoj i intenzivnijoj političkoj Uniji – što do sada jeste bila linija kojim je išla njena evropska Hrišćansko-demokratska unija – to se ne zna. I ona o tome ništa ne govori. Često je za Berlin bilo karakteristično da čeka, okleva i odugovlači, što je išlo na ruku finansijskim spekulacijama po pitanju slabljenja država članica Evropske unije. Kancelarka ponekad deluje kao neki liferant naslova za žutu štampu, kada širi klevete o navodno lenjim južnoevropljanima.“

Diseldorfski Vestdojče cajtung piše da bi za kancelarku Angelu Merkel bilo „pametno da se nametne kao krizna menadžerka ugrožene Evrope i to ne samo zbog pozicije unutar stranke. Jer na kraju krajeva njena stranka je do sada doprinosila pozitivnom razvoju Evropske unije. Kancelarka u tom pogledu ne može da izbegne odgovornost. To uostalom ne bi ni ekonomski gledano bilo pametno. Uprkos svim pretnjama zbog krize evra, Nemačka je jedan od glavnih profitera od zajedničke valute“.

Priredio: Boris Rabrenović
Odg. urednik: Nemanja Rujević