Ko je kriv za otkazivanje pregovora?

Iako se u Briselu očekivalo da je posle prvih dogovora Beograda i Prištine o matičnim knjigama i slobodi kretanja, sa početka jula, do kraja meseca moguće uskladiti i rešEnja po pitanju katastarskih knjiga, električne enegrije, telekomunikacije i eventualno carinskih pečata, za mogući dalji napredak dijaloga ipak će se čekati do septembra.

Posrednik Evropske unije u dijalogu Robert Kuper, sredinom meseca je, upravo zarad usaglašavanja tih rešenja, boravio u Prištini i Beogradu, ali je, samo dan pred održavanje šeste runde razgovora dveju strana u Briselu, sastanak otkazan.

„Doneli smo odluku da otkažemo ovaj sastanak u okviru dijaloga i o tome sam obavestio obe strane. To je šteta, ali nalazimo se u fazi razgovora kada smo vrlo blizu postizanja dogovora oko više pitanja. Bezrazložno bi bilo održavati sastanaka ako nismo u mogućnosti da dođemo do dogovora. Pošto je bilo jasno da do dogovora neće doći na ovom sastanku, odlučili smo da je bolje da se on ni ne održi, već da se sastanemo u septembru, za kada se nadam boljoj perspektivi za usaglašavanje dogovora oko niza pitanja“, izjavio je Kuper.

„Obe strane da malo da razmisle“

Kao što su i prilikom ocene prethodnog sastanka, kada su se dve strane, početkom jula, dogovorile o slobodi kretanja i matičnim knjigama, kosovska i srpska delegacija jedna drugoj prebacivale odgovornost za „nefleksibilnost“ i ne rešavanje „i više pitanja“, tako su i ovaj put viđenja otkazivanja šeste runde dijaloga različita.

Šef srpske delegacije Borislav Stefanović naglasio je da je prištinska strana „zahtevala isticanje elemenata kosovske državnosti, što Beograd nije mogao da prihvati“, i dodao da je zbog toga procenjeno da je potrebno više vremena za postizanje dogovora. Sa druge strane, Edita Tahiri, koja je na čelu delegacije Prištine, kaže da je za odlaganje do septembra odgovoran Beograd, jer nije bio spreman da prizna kosovske carinske pečate.

„Srbija ovim stavom nastavlja da gazi princip slobodnog kretanja roba, kao jedan od fundamentalnih principa Evropske unije. Podsećam Srbiju da se proevropska orijentacija ne postiže retorikom, već evropskom politikom i rešenjima“, dodala je Tahiri.

Treća strana u ovom procesu, Evropska unija, preko svog posrednika, Roberta Kupera, poslala je istu poruku i Beogradu i Prištini: „Obe strane moraju malo da razmisle. Sastaćemo se u septembru, i nadam se da će pitanja koja su već sada blizu dogovora, biti još bliže. Nadam se brzom progresu u septembru, jer nam je on potreban“, zaključio je Kuper.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković