Ko je još lojalan svom preduzeću?
16. maj 2009.
Ričard Senet koji predaje sociologiju i istoriju na visokoj školi „London school od Economcs“ smatra da je kratkoročno povećanje zarada umesto orijentisanja na stvaranje dugoročnih vrednosti izazvao, kako je on rekao, socijalni deficit u preduzećima: „Jedna od bitnih karakteristika ovih promena u organizaciji rada takozvane „nove ekonomije“ u poslednjih 15 godina jeste da su veze među ljudima postale slabije. Izgubili su identitet, skoncentrisani su samo na kraće periode, postali su kameleoni... Učinili su sve da bi povećali svoju vrednost na tržištu. Nisu više bili orijentisani na dugoročnu zaradu, već kratkoročne vrednosti berzanskih akcija...“
Gubitak ne samo poverenja...
Naročito u medijima, kreativnim branšama i preduzećima visoke tehnologije, lojalnost prema preduzeću i zaposlenima više ništa ne vredi. To, međutim, veoma utiče na svakodnevicu ljudi u tim preduzećima: „Kada živite u organizaciji koja funkcioniše kao vrata koja se okreću - gde ljudi neprestano ulaze i izlaze – onda za to mesto više niste vezani. Odnosi sa ostalim ljudima, koji su u istoj situaciji, nisu duboki, sa njima se ne ostaje dugo. Ljudi nemaju poverenja jedni u druge, a rezultat toga je nedostatak solidarnosti. Na primer velik je problem da se zaposleni organizuju u sindikatima…Oni to jednostavno ne razumeju…“
...nego i dostojanstva
Dalji problem je u načinu izbora osoblja i rukovodstva preduzeća. Između 20 kandidata bira se samo jedan posebno talentovan, ostali se uopšte ni ne primećuju. To dovodi do ponižavanja ostalih 19, do gubljenja njihovog dostojanstva. Ljudima to oduzima energiju. Tako je to u Velikoj Britaniji, u SAD, nadam se ne u Nemačkoj, ali sigurno i u Francuskoj, kaže sociolog Ričard Senet.
Autori: Ulrike Mast-Kiršning/Mirjana Kine-Veljković
Odgovorni urednik: Saša Bojić