1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

"Ko je Henri Cartijer-Bresson?"

Dvoje leže na obali Sene... Umetnik Alberto Đakometi hoda na kiši koja lije kao iz kabla, a preko glave je prebacio mantil... Tri muškarca gledaju u pravcu zapada, preko vrha Berlinskog zida... To su samo tri primera fotografija Anrija Kartije-Bresona, koji je za svoje slike rekao: ”Jedino što želim jeste da zaustavim delić sekunde stvarnosti.” Anri Kartije-Breson, fotograf davdesetog stoleća je, međutim, rekao, takođe: ”Fotografija me, inače, ne zanima uopšte.” - Smela izjava nekoga čije su fotke, a najmanje ih je stotinak, kanoni ove umetnosti. Sada su izložene na retrospektivi u zdanju Martina Gropijusa, u Belrinu.

Uspeo da fotoaparatom zabeleži poslednje trenutke Kine pre Maoa.

Uspeo da fotoaparatom zabeleži poslednje trenutke Kine pre Maoa.

Izložba treba da – po zamisli organizatora – odgovori na pitanje ”ko je Anri Kartije-Breson?”, ali i da istakne ”čoveka” kao osnovni motiv Kartije-Bresonovog rada. Organizator, Rober Delpir, dugogodišnji prijatelj umetnika, je rekao na otvaranju izložbe da je njena posebnost ”fotograf u glavnoj ulozi”.

Izložba u Belrinu je najveća dosadašnja retrospektiva radova tog fotografa koji danas ima devedeset šest godina. Mogu se tu videti snimci iz umetnikovog ličnog albuma. Tu su fitografije umetnika kao bebe, pa kao deteta, pa školarca, pa vojnika, pa u krugu porodice, i, konačno, na poslu, u Moskvi, u Pekingu, u Sen-Tropeu.

Pre nego što je Kartije-Breson 1931. otkrio fotografiju, studirao je slikarstvo. U Drugom svetskom ratu je taj Francuz bio u zarobljeništvu. Godine 1947 je bio saosnivač legendarne foto-agencije ”Magnun”. Radeći za agenciju je Kartije-Breson putovao u Burmu, Pakistan, Kinu, svuda po Evropi, u Severnu i Južnu Ameriku, pa u Indiju. Pri tom je fotograf ostavio dokumentaciju o građanskom ratu u Kini, o pobedi Maoove armije, o smrti Gandija, o Berlinu posle izgradnje Zida, ili o svakodnevici socijalističke Rusije.

Scene iz svakodenvog života, prizori sa ulica, mladi ljudi, starci, predeli, portreti uglednika – jesu glavni motivi ovog fotografa. Iako njegove fotografije deluju dokumentaristički, stiče se utisak da je umetnik najbolje znao da pronađe trenutak okidanja mehanizma na aparatu. Umeo je da odabere pravi trenutak uslikavanja. I ništa bolje ne odražava Kartije-Bresonovu umetnosti od fotografije pri iskakanju iz kreveta. Utoliko je ovaj fotograf bio pravi svedok dvadesetog veka, koji je umeo, ne da iznenadi događaj, nego da mu se približi i da ga u pravom trenutku zabeleži.

Anri Kartije-Breson je, dakle, imao posebno osećanje za slučajnost, smatra generalni direktor Nacionalne biblioteke Francuske, Jean-Noel Jeaneney. I baš zato je uspeo da zabeleži poslednje trenutke Kine pre Maoa, pa poslednje trenutke Indije kao britanske kolonije. Ali je umeo i da najupečatljivije usnimi poslednje trenutke nekih čuvenih ličnosti iz sveta politike i kulture. Na primer, ostaje nezaboravan snimak Gandija samo nekoliko časova pre ubistva.

Sve reportaže Kartije-Bresona su duboko utisnute u svoje vreme, rekao je organizator izložbe Delpir. ”Uvek se trudio da oslušne puls vremena.” Godine 1974. je Anri Kartije-Breson prestao da fotografiše i bavio se samo još slikanjem. To je Delpir objasnio činjenicom da umetnik nije više imao snage da putuje, što je za njegov način rada bilo presudno. Prošle godine je fotograf, zajedno sa svojom ćerkom, fotografkinjom Martinom Frank i njenom ćerkom Melani, osnovao ”Fondaciju Henri Kartije-Breson".

Inače, hteo je Anri Kartije-Breson da dođe i na otvaranje izložbe u Berlinu, ali je pre nekoliko dana pao, pa je morao da ode u bolnicu.