Ko je bio Vagner? | Mozaik | DW | 22.05.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Ko je bio Vagner?

Dva veka od rođenja Riharda Vagnera ne obeležava se samo u svetu muzike. Vagner je bio jedan od najuticajnijih Nemaca 19. stoleća. Samo se još o Isusu Hristu i Napoleonu Bonaparteu više pisalo.

Na svoj 200. rođendan Rihard Vagner i dalje polarizuje. Neki ga vide kao genijalnog stvaraoca, drugi ga odbacuju zbog njegovih antisemitskih spisa. Vagner je bio i egoista, koji se beskrupulozno „grebao“ od savremenika. U svakom slučaju, njegove opere se izvode više nego ikad.

Vagnerov izbor - Kristine Vilhelmine 'Mina' Planer

Vagnerov izbor - Kristine Vilhelmine 'Mina' Planer

Vagner je rođen 22. maja 1813. u građanskoj porodici: otac, Karl Fridrih Vagner, bio je pisar u policiji, majka Johana Rozine Vagner, rođena Pec, ćerka pekara. Dečak sa krštenim imenom Vilhelm Rihard Vagner u početku je hteo da postane pesnik, ali nakon što je sa 16 godina prisustvovao izvođenju Betovenove opere „Fidelio“, poželo je da bude kompozitor.

Bekstvo i besparica

Još 1831, dok je studirao muziku, razvio je plan da napiše prvu operu. Sam je napisao tekst, pristup koji je zadržao celog života. U dvadesetoj godini, Vagner je vodio pozorište u Magdeburgu. Riga i Pariz su sledeće stanice kompozitora kojeg nije držalo mesto i kojem su oni kojima je dugovao novac, večito bili za petama.

U Parizu počinje da se zanima sa revolucionarne, levičarske pokrete tog vremena. Godine 1842. seli se u Drezden. U isto vreme radio je na nekoliko komada i stvarao viziju „sveukupnog umetničkog dela“ u kojem se stapaju poezija, muzika i radnja.

Zašto nas Vagnereovo delo i danas zanima? Njegova praunuka Katarina Vagner ima objašnjenje: „Upravo u delima Vagnera, radi se o osnovnim elementima ljudskog postojanja i osnovnim emocijama kao što su ljubomora, moć, ljubav, mržnja. Naravno, to su stvari koje će uvek biti aktuelne, sve dok postoji čovečanstvo.“

Spomenik Rihardu Vagneru u Berlinu

Spomenik Rihardu Vagneru u Berlinu

Revolucionar i preljubnik

U maju 1849, Vagner je učestvovao u „Majskom ustanku u Drezdenu“, nakon čega je za njim izdata poternica, a on je morao da napusti Nemačku. Godine 1864. kompozitor je ponovo u Nemačkoj, očajan, u finansijskim teškoćama, blizu samoubistva. U tom trenutku, dok je bio na dnu, stiže mu pismo 18-godišnjeg bavarskog kralja Ludviga II, koji od tada postaje njegov mecena i rešava ga finansijskih problema.

Posle nekoliko ljubavnih veza pre i posle smrti supruge Mine, Vagner u Tribšenu, kod Lucerna, živi sa Kozimom, ćerkom Franca Lista i suprugom dirigenta Hansa fon Bilova, inače njegovog prijatelja, jednog od Vagnerovih najvatrenijih ljubitelja, koji je dirigovao na premijeri „Tristana i Izolde“. Par je izrodio troje dece, pre nego što su se venčali.

Bajrojt i Venecija

U bavarskom gradu Bajrojtu, Vagner je pronašao mesto gde je mogao da ostvari svoje vizije: daleko od kulturne scene velikih gradova – u zgradi koju je sam projektovao – publika će moći da se u potpunosti fokusira na proučavanje odnosa muzike i scenske radnje. To se dogodilo prvi put u avgustu 1876, na premijeri Vagnerove operske tetralogije „Prsten Nibelunga“. Rihard Vagner umro je 13. februara 1883. u Veneciji.

Zgrada opere u Bajrojtu

Zgrada opere u Bajrojtu

Zašto nas Vagner fascinira? On je jedan od najuticajnijih kompozitora u istoriji. Njegova pozno-romantična muzika još uvek nas uzbuđuje. Vagner je želeo da revolucioniše pozorište i operu, sam je bio upleten u političku revoluciju, a kasnije se poistovetio sa nemačkim nacionalnim strujanjima. Da li je bio socijalista? Nacionalsocijalista? Šta kažu njegovi obimni zapisi o tome? Kako ih treba tumačiti? Za svaku hipotezu kompozitora može se naći i antiteza. Šta govori njegova muzika? Da li su i u njoj, kao u spisima, sadržane antisemitske ideje? To je i dalje sporno.

Dirigent Kristijan Tieleman smatra da takve rasprave nemaju smisla: „Muziku ne možete da politizujete. To je oduvek bio veliki nesporazum. Izbor tempa u 'Majstoru pevaču iz Nirnberga' nema nikakve veze sa politikom. Ako izbor izvršite misleći na politiku, onda je to šteta ili potpuno pogrešno.“

Za šta se Vagner zalagao? Na kraju krajeva, samo za sebe.

Autori: Rik FUlker / Dijana Roščić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković