Ko je čovek koji stoji iza pape? | Politika | DW | 23.01.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Ko je čovek koji stoji iza pape?

Kardinal Maradijaga nije samo nadbiskup Tegusigalpe, muzičar i pilot helikoptera, već bi po nalogu pape trebalo da reformiše i upravu Vatikana. Prilikom posete Nemačkoj izneo je svoje prve ideje o tome…

Sada već retko drži koncerte, kaže, ali još voli da prebire po dirkama: kardinal Oskar Andres Rodrigez Maradijaga iz Hondurasa. Pre nekoliko dana je posetio Nemačku i posle mise u Bonu seo za sintisajzer i odsvirao nekoliko džez-numera. Naposletku, studirao je i muziku - pored teologije, psihologije i različitih prirodnih nauka.

71-godišnji Maradijaga vešto zna da privuče i iskoristi pažnju javnosti kada je reč o njegovim idejama i projektima. Svet je za njega saznao kada je postao pokrovitelj kampanje za otpis dugova 2000. godine - inicijative za razvojnu pomoć i nevladine organizacije su se tada angažovale za otpis dugova siromašnih zemalja. I sada, i pored poodmaklih godina, nadbiskup Tegusigalpe rado putuje po čitavom svetu.

Kardinal Maradijaga u razgovoru sa uöesnicima foruma „Don Bosko 2014“ u Bonu

Kardinal Maradijaga u razgovoru sa uöesnicima foruma „Don Bosko 2014“ u Bonu

Kardinal Rodrigez Maradijaga je između ostalog predsednik katoličke humanitarne organizacije Karitas internacional, kao i član kuratorijuma nevladine organizacije Don Bosko mondo. Ona pomaže mladima koji žive u siromaštvu ili su izopšteni iz društva. No, Maradijagin najnoviji zadatak je, izgleda, i najteži: on se od oktobra prošle godine nalazi na čelu kardinalske komisije koja po nalogu pape Franje treba da reformiše upravu katoličke crkve - vatikansku kuriju. „Očekivanja s tim u vezi su velika“, priznao je on u Bonu na forumu „Don Bosko 2014“. Posle dva početna sastanka osmorice kardinala u oktobru i decembru već su u igri i prvi predlozi.

Reforme bi mogle da koriste laicima

Kao što se vladom upravlja preko ministarstava, tako i svetska katolička crkva ima svoje dikasterijume. Komisija nazvana K-8 analizirala je različite institucije rimske centrale: „Imamo kongregacije za biskupe i sveštena lica, pa zašto ne bismo imali i kongregaciju i za laike?“, rekao je Rodrigez Maradijaga o reformskim predlozima koje kardinali trenutno razmatraju. Laici, naposletku, čine većinu u crkvi. Trenutno katolike bez službenih funkcija zastupa poseban savet, no, i pored toga, nemaju veliki uticaj u Rimu. „Papa sigurno želi novo telo koje će predstavljati laike“, tvrdi kardinal, i naglašava da u tom telu vidi i muškarce i žene. U takvoj kongregaciji bi mogao da postoji i savet za porodice, u kome bi članovi mogli da budu i bračni parovi.

Nije nikakvo čudo što se nadbiskup iz Hondurasa zalaže za jačanje uloge laika. Jer, njihovo veliko angažovanje pamti još iz svoje otadžbine. U Hondurasu nema dovoljno sveštenika, a do mnogih malih sela je teško dopreti. Kardinal je jedini duhovnik u toj zemli koji od mesta do mesta leti sopstvenim helikopterom. Tamo su još 1966. prvi laici prošli kroz obuku da bi za Uskrs mogli da drže mise u udaljenim mestima. Danas ih ima oko 17.000 - to su muškarci i žene koji su odavno preuzeli odgovornost za svoje opštine - iako nisu pravi sveštenici.

Duhovnici bi trebalo da bolje međusobno komuniciraju

Uprava u Vatikanu, koja je poslednji put temeljno reformisana krajem osamdestih godina, za vreme pape Jovana Pavla II, nije jedino što je potrebno reformisati. Potrebno je poboljšati i komunikaciju. „Posle jutarnje molitve proveravam elektronsku poštu preko mobilnog telefona“, odaje nam kardinal Rodrigez Maradijaga. Ipak, tako nešto nije baš standard. Papa to, recimo, ne bi radio: „To je sasvim druga galaksija“, kaže uz osmeh kardinal. No, da bi i pored toga mogle da se donose zajedničke odluke, biskupski sinod bi trebalo da postane stalno telo. „To je dobar instrument kolegijalnog rada“, objašnjava Maradijaga. Sastanci međunarodnih delegata svake tri godine i povremene vanredne skupštine nisu bili dovoljni za potpunu komunikaciju.

A za bolju komunikaciju bi trebalo da se postara i komisija K-8 koju predvodi Maradijaga. Kada završi reformske planove, ona se neće ugasiti, već će ostati da radi kao savetodavno telo pape. „Mi smo na licu mesta i možemo da izveštavamo o događajima u svojim regionima“ - zbog toga papa u komisiju i jeste izabrao po jednu osobu iz svih delova sveta. Evropski član Komisije je, recimo, minhenski nadbiskup - kardinal Rajnhard Marks. Sledeći sastanak grupe K-8 održava se 22. februara. Tada će predlozi za reformu vatikanske kurije biti konkretizovani.

Autorka: Julija Manke
Odg. urednik: Ivan Đerković