Ko hoće u EU moraće da se potrudi

Tradicionalni „Frankfurter algemajne cajtung“ izlaže nove ideje kao moguće odgovore na kosovsko pitanje:

„U Beogradu se već neko vreme u nezvaničnim razgovorima razmatra mogućnost da ugovor o specijalnim odnosima zapadne i istočne Nemčake bude osnova za rešenje kojim bi se obuhvatili suprotstavljeni stavovi Srba i Albanaca o statusu Kosova. Ugovorom iz 1972. Savezna Republika Nemačka i Nemačka Demokratska Republika bile su garantovale da jedna prema drugoj neće upotrebljavati silu i da će međusobno poštovati teritorijlani integritet. Srbi i Albanci bi to mogli da uzmu u obzir ukoliko bi ova druga tačka bila izuzentno široko formulisana. A Beograd bi, baš kao što je to svojevremeno učinila i zapadnonemačka vlada takozvanim Pismom o nemačkom jedinstvu, propratnim pismom mogao da ukaže da ne odustaje prava na Kosovo, kako je to zapisano i u ustavu Srbije, te da se smatra predstavnikom svih građana pokrajine iako srpska država nema nadležnosti na njenoj teritoriji.“,

piše ovaj konzervtavini dnevni list iz Frankfurta na Majni. Nedeljnik „Špigel“ u današnem broju objavljuje kratak intervju sa visokm predstavnikom za Bosnu i Hercegovinu u kojem Miroslav Lajčak, pored ostalog, kaže:

„Ova zemlja ne funkcioniše kako bi trebalo. Parlament je uspeo da za godinu dana usvoji samo tri reformska zakona. To se ne može tolerisati. Stoga sam, na osnovu svojih ovlašćenja, pojednostavio model donošenja odluka u multietničkoj vladi. U buduće će odluke biti donošene po regulativi kojom će opstrukcija biti sprečena. Osim toga, zahtevam redovne politčke konsultacije vladajućih stranaka. Političari u Bosni ne shvataju šta za njih znači Evropska unija. Ankete pokazuju da je 70 odsto stanovništva za ulazak u Uniju. Ali njih niko ne sluša. Ni mediji ne kritikuju političare dovoljno zbog neuspeha reforme policije. Ko želi u Evropsku uniju mora sam da se za to potrudi. Nikoga ne možemo na to da nateramo. Iznenadilo me je kakva atmosfera ovde vlada. Čini se kao da niko ozbiljno ne veruje da bi situacija ikada mogla da se poboljša.”,

čudi se slovački diplomata u intervjuu ovom levoliberalnom političkom magazinu iz Hamburga. Najviše dnevnih novina komentariše, inače, očekivanu pobedu desničarskih nacionalista na parlamentrnim izborima u Švajcarskoj a ugledni „Ziddojče cajkktgun“ objašnjava:

„U Bernu je već 50 godina na valsti neka vrsta super-koalicije koja obuhvata čitav spektar od socijaldemokrata do krajnje desničarske Švajcarske narodne partije. Zahvaljujući konkordantskoj demokratiji, kako Švajcarci zovu svoj model, ova konfederacija uživa ugled jedne od politički najstabilnijih zemalja sveta. Prvi rezultati nedljenih izbora nagoveštavaju da će ovakva podela vlasti ostati na snazi. Konkordacija, međutim, dugoročno gledano, stoji na klimavim nogama. Odnosni snaga pojedinčanih partija menjanju se snažnije nego što bi se to moglo uočiti na osnovu preraspodele broja mandata. Promene su na svakim izborima male ali je trend stalan. Već je skoro 40 procenat birača koji bi više voleli klasičnu vladu sa kompetencijama za vođenje politike nego super-koalciju baziranu na svepartijskom konsenzusu.“

zaključuje ovaj liberlani dnevnik iz Minhena.