1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Ko dolazi ako Hamas ode?

Desničari u Izraelu traže uništenje Hamasa i imaju podršku dve trećine građana. Ali ključno pitanje i dalje ostaje bez odgovora – da li će se tako poboljšati bezbednosna situacija? Ili dolaze još ratoborniji od Hamasa?

Gomila ruševina: samo je to preostalo od kuće Ismaila Hanije, jednog od vođa Hamasa. Palestinci su na ruševine postavili njegov uramljeni portret, i to ukrašen palestinskom zastavom i zelenom zastavom njegovog pokreta. Izraelska avijacija je ove sedmice bombardovala njegov dom u izbegličkom logoru Šati u Pojasu Gaze. Hanija i njegova porodica prošli su bez povreda jer su napustili kuću nekoliko dana ranije. Prema navodima medija, većina funkcionera Hamasa skriva se u podzemnim tunelima. „Uništenje kamenja“, izjavio je Hanija nakon napada, „neće slomiti našu volju.“

Da je po volji tvrdolinijaša iz izraelske vladajuće koalicije, bila bi slomljena ne samo volja nego i vlast radikalne islamističke organizacije u Palestini. Najglasniji u zahtevima da se Hamas uništi su ministar spoljnih poslova Avigdor Liberman i ministar privrede Naftali Bener. Liberman je predsednik sekularno-nacionalističke stranke Naša kuća Izrael, a Benet religiozne partije naseljenika Jevrejski dom. Ali i unutar partije Likud, iz koje je premijer Benjamin Netanjahu, mogu se čuti slične izjave, a i od dobrog dela glasača. Po novom istraživanju javnog mnjenja, 69 odsto stanovnika smatra da rat treba okončati tek kada se Hamas obori sa vlasti. Za neodložno primirje izjašnjava se samo sedam odsto ispitanika.

Bauk posle Hamasa

Uništenju Hamasa, protivno svim očekivanjima, nedavno se usprotivio ni manje ni više nego prvi čovek američke vojne službe bezbednosti, general-potpukovnik Majkl Flin. On upozorava da Hamas i njegovo vojno krilo ne treba u potpunosti razoriti. „Ako Hamas nestane sa scene, moglo bi da dođe nešto još gore“, izjavio je Flin na jednoj konferenciji u Koloradu. General je pri tome skrenuo pažnju na borce pokreta Islamska država (do nedavno ISIS) koji su osvojili velike delove Iraka i Sirije.

Gido Štajnberg, stručnjak za Bliski istok iz nemačke fondacije Nauka i politika, deli ova strahovanja američkog obaveštajca. On kaže da su grupe džihadista u poslednjih deset godina povećale svoj uticaj u Pojasu Gaze. „Do sada je Hamas nekako mogao da drži grupe kao što su Al-Kaida, Al-Nusra ili ISIS pod kontrolom“, kaže Štajnberg. Deo njihovih pripadnika je čak prešao u Hamas. „Ali ako Hamas počne da slabi, ove grupe će sigurno od toga imati koristi“, objašnjava Štajnberg. Naime, zbog kombinacije očajnog stanovništva i velike novčane podrške iz inostranstva, ekstremističke organizacije mogle bi veoma brzo da napreduju.

Gaza Bombardierung Israel Raketen Hamas Führer Ismail Haniyeh

Uništena kuća Ismaila Hanije u Gazi

„Hamas možda nije idealni partner za pregovore“, kaže Štajnberg, „ali u Pojasu Gaze boljeg nema.“ Za to je delimično kriv i Izrael. „Izraelska vlada se oduvek nadala da će dobiti mnogo umerenijeg partnera za pregovore tako što će oslabiti aktuelnog partnera. To je osnovna greška izraelske politike u protekle dve decenije.“

Uništeni Fatah

Izrael je dugo tolerisao jačanje Hamasa u Pojasu Gaze, objašnjava ovaj stručnjak. Islamisti su doživljavani kao protivteža sekularnom Fatahu. Kada je Izrael počeo da se ozbiljno bori protiv Hamasa, bilo je isuviše kasno. Hamas je zapravo uspeo da istera Fatah iz Gaze i da dođe na vlast.

Danas su snage bezbednosti Fataha i predsednika Mahmuda Abasa isuviše slabe da bi zamenile Hamas na funkciji čuvara reda u Gazi, kaže Štajnberg. „Ako ne želite Hamas, morate da podržavate Fatah. I onda im morate i nešto dati, da bi pred palestinskim stanovništvom mogli da objasne radi čega ih treba podržavati. To se poslednjih godina uopšte ne dešava. U tome je problem. I zbog toga su Hamas i druge grupe toliko jake.“

Premijer Izraela Benjamin Netanjahu deluje mnogo uzdržanije od ministara desnice Libermana i Beneta. Netanjahu zna da je obaranje i uništenje Hamasa moguće samo nakon dugog rata i uz okupaciju Pojasa Gaze. Takav rat bi doneo još mnogo više žrtava na obe strane i povećao međunarodni pritisak na izraelsku vladu. „Verovatnije je da će Hamas neko vreme biti oslabljen i da će biti smanjen njihov raketni arsenal“, kaže Štajnberg.

U petak ujutru na snagu je stupilo trodnevno primirje na koje su pristale obe strane. Ali primirje nije potrajalo ni pet sati, i nove krvave borbe već se vode. Čak i ako se nekako dođe do krhkog mira, stručnjaci strahuju da će novi rat u Gazi početi već za par godina.