Ko će da plati grčki dug? | Evropa | DW | 25.10.2011
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Ko će da plati grčki dug?

Zemlje koje koriste evro žele da banke više učestvuju u spasavanju Grčke. Međutim, postavlja se pitanje da li će banke stvarno dati veliki doprinos ili će to na kraju ipak biti poreski obveznici?

default

Pre sastanka ministara finansija Evropske unije održanog u subotu (22.10.) u Briselu, Žan-Klod Junker je rekao da se evrozona dogovorila oko „značajnog porasta“" doprinosa banaka. Navodno, banke bi trebalo da se odreknu 50 do 60 odsto svojih potraživanja, dok je u julu bilo govora u iznosu od „samo“ 21 odsto.

Čak je predsednik Saveza udruženja nemačkih banaka, Andreas Šmic, u intervjuu novinama „Rajniše post“ zatražio otpisivanje duga od najmanje 50 odsto. Istovremeno, mora se pomoći i bankama. „Evropske banke koje će tako izgubiti mnogo novca i imati premalo kapitala, moraju dobiti svež novac. Ali ne sve banke u istoj meri“, rekao je Šmic.

Od banaka se ne očekuje ništa neobično

Profesor bankarstva i finansijskih usluga na Univerzitetu u Hohenhajmu, Hans-Peter Burghof, osvrćući se na izjavu Žan-Klod Junkera kaže: „To znači da on još uvek govori o pogrešnim stvarima. Ne radi se o visini doprinosa banaka. Radi se o tome u kojoj meri treba pomoći bankama. Ako su banke Grčkoj pozajmile novac, onda je to njihov problem. U tržišnoj ekonomiji je to tako.“

Evangelos Venizelos i Žan Klod Junker

Evangelos Venizelos i Žan Klod Junker

Klemens Fuest, profesor finansija na Univerzitetu u Oksfordu u Velikoj Britaniji, takođe smatra da je javna rasprava na pogrešenom putu. „Pogrešna je perspektiva. Izgleda kao da politika nešto neobično očekuje banaka. Potpuno je u redu da ako Grčka ne može da plati, banke izgube sve i nepoželjno da poreski obveznici bankama plate makar i cent. To je potpuno loš signal i osim toga nepravedno“, kaže profesor Fuest.

Dva ekstremna i jedno srednje rešenje

Jedan ekstrem će biti ako zemlje evro-zone odluče da se bankama isplate sva njihova potraživanja. Na početku krize izgledalo je kao da će se ići u tom smeru. To znači da bi za banke u zemljama evrozone plaćali poreski obveznici. Od toga se delimično odustalo.

Druga krajnost je da se bankama uopšte ne pomogne. To bi veoma povećalo opasnost od potpunog kolapsa banaka koje su jako angažovane u Grčkoj. Bankarstvo bi prvo pretrpelo veliku štetu i na kraju i realna privreda.

Delimično odricanje od zahteva banaka bi bilo srednje rešenje.

Autori: Marko Miler / Dijana Roščić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković