1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Ko će da plati štete od snega?

U očekivanju ukidanja vanrednog stanja, privrednici su već počeli da sagledavaju štetu od nezapamćenih vremenskih neprilika koje su pogodile Crnu Goru. Sa druge strane, ima i onih koji su i sada zaradili…

Vesko Kažić iz sela nadomak Podgorice samo je jedan od brojnih poljoprivrednika kojem su uništeni plastenici u kojima je proizvodio rano povrće. Krov plastenika, površine od čak 3.000 metara nije izdržao sneg koji je na krovu dostizao i metar.“Rana proizvodnja je, što se mene tiče, izgubljena, a bogami i što se tiče 80 odsto poljoprivrednika“, kaže Kažić.

Prema prvim procenama Udruženja poljoprivrednika, uništeno je oko 250.000 kvadratnih metara plastenika, što je, kada se preračuna, hrane u vrednosti od oko tri miliona evra, koju će Crna Gora morati da uveze. To će, napominju, neminovno dovesti do povećanja cene hrane, a prva poskupljenja se na pijacama već osećaju. Neke namirnice su skuplje i do 30 odsto.

Pomoć ni od vlade ni od osiguravajućih kuća…

Lopate su se rasprodale

Lopate su se rasprodale

Nevreme koje je pogodilo veći deo Crne Gore nanelo je ogromnu štetu privredi, a tačnu procenu štete niko se još ne usuđuje da saopšti. Urušene hale, blokirani putevi kojima roba nije mogla da stigne do odredišta – samo su neki od uzroka čije će posledice poslodavci tek osetiti.

Predsednik Unije poslodavaca Predrag Mitrović kaže da će precizne podatke dobiti putem ankete među poslodavcima da bi se tačno videlo koliku su štetu već pretrpeli. Kako kaže, očekuju pomoć od vlade, ali i od banaka i od osiguravajućih kuća. „Imali smo velike štetu od vremenskih neprilika. Neka preduzeća su čak ugrožena, za neka je pitanje i da li će opstati“, kaže Mitrović.

Stručnjaci ukazuju da je problem u tome što u Crnoj Gori ne postoji Fond za pomoć od elementarnih nepogoda, te da će država iz redovnih prihoda morati da pomogne privredu i građane. Ali, pitanje je u kojoj meri, jer je i sama vlada teško pogođena ekonomskom kriznom. Teško je očekivati i pomoć od osiguravajući kuća, jer koliko kod ministar poljoprivrede pozivao poljoprivrednike da osiguravaju useve, nijedna od osiguravajućih kuća to neće da uradi jer u Crnoj Gori ne postoje osnovni uslovi za proizvodnju, kao što su recimo protivgradne rakete, koje bi sprečile da budu uništeni celi zasade.

Profit i u neprilikama

Naravno, stara je izreka dok jednom ne mrkne drugom ne svane. Bilo je i onih koji su od vremenskih neprilika profitirali. Taksisti su naplaćivali veće cene vožnje, prodate su sve zalihe lopata, gumenih čizama i zimske opreme.

Ipak, najviše je profitirala privatna mehanizacija. Privatizovano preduzeće „Crna Gora put“, koje godišnje za održavanje puteva od države dobija 10 miliona evra, nije stizalo da očisti sve puteve pa je bila angažovana privatna mehanizacija koja je, između ostalih, i u rukama pojedinih kontroverznih biznismena. Angažovano je čak 19 preduzeća, a sat rada njihovih mašina državu košta od oko 50 do oko 80 evra.

Autorka: Vesna Rajković, Podgorica
Odgovorni urednik: Ivan Đerković