Ko će sa decom u vrtiću da igra fudbal?
22. april 2009.
Porodični centar u ulici Kemnicer predstavlja izuzetak. Ne samo zato što njegov program obuhvata i ponudu za roditelje, kao što su časovi crtanja ili savetovanja kod babice. U tom dnevnom boravku posebno je visok udeo muškaraca u vaspitnom osoblju - među 17 zaposlenih su tri muškarca.
Šef te ustanove Rolf Hoengarten ipak nije zadovoljan. On je već 22 godine vaspitač i žali se na prenizak broj muškaraca u ovoj profesiji:
„Pratimo situaciju na tržištu i kada se pojavi slobodno mesto, mi naravno tražimo muškarca. Do toga nam je stalo zato što bismo želeli da imamo strukture koje liče na porodične, a to znači da su nam potrebni i muškarci.“
Vaspitavaj muški
„Porodicama“ u vrtiću potrebno je više muškaraca. Muški način gledanja na svet nedovoljno je zastupljen ako su u vrtiću samo vaspitačice. A postoje i sasvim praktične razlike:
„Nije nikakva predrasuda ako kažem da se mnoge žene ustručavaju – neću da kažem da ne mogu, ali se ustručavaju da rade neke poslove kao što su popravke u kući, kao i od određenih vrsta sporta – fudbala, rukometa, košarke… Možda ima izuzetaka, ali u principu, dečaci se u vrtićima zato nedovoljno bave ovim sportovima“, kaže Hoengarten.
Do tog zaključka došao je Tomas Terfurt. On je nadležan za školovanje vaspitača u školi Robert Veclar u Bonu. Zanatski poslovi i sport često se zapostavljaju u vrtićima u kojima rade samo žene, tvrdi on. A od toga nemaju štete samo dečaci nego i devojčice. Zašto ima tako malo vaspitača? Rolf Hoengarten kaže:
„To je sigurno pitanje statusa. Važnu ulogu igra kliše - tu se samo sedi sa decom i pije kafa. Teško je reći šta se proizvodi u toj struci”.
A važan argument je i plata. Sa 1.000 evra mesečno teško je ishraniti porodicu...
Autor: Johanes Tajsen / Mirjana Kine-Veljković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković