Ko će na čelo Evropske unije?

Evropska unija će, po svemu sudeći, morati da sačeka još neko vreme do izbora svog prvog stalnog predsednika Saveta Evropske unije. Ta, čelna funkcija koju, između ostalog, predviđa Lisabonski ugovor, moraće prvo da dobije svoj pravosnažni zakonski okvir kroz završetak ratifikacije reformskog sporazuma.

Posle irskog „Da“ i potpisa poljskog predsednika Leha Kačinskog, očekivalo se da će, pred ovonedeljni samit lidera zemalja i vlada EU (29. - 30.10), i češki predsednik Vaclav Klaus dodati svoj, jedini nedostajući potpis, na taj dokument. Time bi se omogućila i formalna raspravu na temu kandidata za predsedavajućeg Evropske unije.

Međutim o Klausovim zahtevima da Češka bude izuzeta iz primene Povelje osnovnih prava još se razgovara, a Ustavni sud Češke bi danas (27.10) trebalo da raspravlja o ustavnosti Lisabonskog ugovora. Cecilija Malstrom, švedska ministarka za evropska pitanja kaže:

„Mi čekamo izveštaj Ustavnog suda Češke. Kako čujemo verovatno će im biti potrebno još nekoliko dana, tako da odluke verovatno neće biti do kraja ovonedeljnog sastanka šefova država i vlada EU. Pored toga i dalje smo u razgovorima sa Klausom i sa Vladom Češke kako bi našli rešenje koje je prihvatljivo za svih 27 država članica.“

Za i protiv Tonija Blera

Iz Švedske, trenutno predsedavajuće Evropskoj uniji, poručuju da je za sada, dakle pre okončanja ratifikacije Lisabonskog ugovora, preuranjeno formalno razgovarati o potencijalnim kandidatima za mesto predsednika Saveta EU. Međutim tokom prvog dana sastanka ministara spoljnih poslova EU, Velika Britanija se zauzela za kandidaturu svog nekadašnjeg premijera Tonija Blera na tu funkciju. Britanski šef diplomatije, Dejvid Miliband, izjavio je da je dosadašnje šestomesečno rotirajuće predsedavanje, bilo štetno po spoljnu politiku Evropske unije, kao i da je jakoj Uniji potrebna jaka ličnost da je predstavlja:

„Svih 27 zemalja moraju da razmisle kakvu Evropu žele i koju ulogu Evropa mora da ima u svetu. Lisabonski ugovor nam daje i mogućnost, ali i obavezu, da imamo vodeću ulogu u svetu i za to nam je potrebno jako vođstvo. Svaka zemlja mora da razmisli kakva nam je osoba potrebna. Tu nije u pitanju takmičenje između malih i velikih zemalja, tu se radi o zajedničkom evropskom interesu.”

Po kom kriterijumu izabrati predsedavajućeg EU?

Međutim da, kada je Bler u pitanju, interes nije svuda isti, govori i protivljenje Belgije, Luksemburga i Holandije koje smatraju da tako važna pozicija ne može otići zemlji kao što je Velika Britanija, koja ne pripada ni evro-zoni ni Šengenskoj zoni. Bleru nedostaje i podrška evropskih socijalista koji dovode u pitanje, između ostalog, i njegovu ulogu u ratu u Iraku.

Ima i onih koji se zalažu da na mesto onoga ko će predstavljati EU dođe kandidat iz neke manje zemlje EU, osoba možda ne tako zvučnog imena, ali koja će biti prilagodljiva i uspeti da obezbedi neophodan konsenzus unutar Unije.

Sa druge strane ima i onih koji bi na toj funkciji zarad ravnopravnosti i demokratskih principa želeli da vide ženu. Mnogi jednostavno samo očekuju da Bler dobije dostojnog protivkandidata. Prema nekim najavama, rasprava o novim, vodećim pozicijama u EU, predsedavajućem i šefu diplomatije, mogla bi biti zakazana i za mogući vanredni Samit Evropske unije, tokom novembra. Šampanjac je tako još na ledu, a olovka za Klausov potpis je u pripravnosti.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel

Odgovorni urednik: Ivan Đerković