1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Knjige i filmovi koji su obeleželi 2005. u Nemačkoj

Zahvaljujući mnoštvu jubileja, izdavači ove godine obarali rekorde - film i dalje u krizi.

Die Vermessung der Welt, (Merenje sveta) Danijela Klemana

Die Vermessung der Welt, (Merenje sveta) Danijela Klemana

Ove godine ,kada je u pitanju književnost zvezda je , na samo po oceni kritičara - Danijel Kelman (Daniel Kehlmann). Svojim romanom (Die vermessung der Welt) «Merenje sveta» ovaj 30 godišnjak je već sedmicama na vrhovima više lista bestselara.To što je ovaj autor koji piše na nemačkom uspeo da osvoji čitaoce i pored najnovijeg nastavka Harija Potera i Da Vinčijevog koda Dena Brauna - svakako je prava mala senzacija.

Imajući u vidu da je planirano da Kelmanova knjiga , u kojoj on sledi tragove naučnika Aleksandra fon Humbolta i matematičara Karla Fridriha Gausa bude prevodena na 13 jezika jasno je da će to biti i internacionalni uspeh.Radi se o jednoj dubokosežnoj i divno ironičoj priči.

«Moja namera je bila da knjigu napišem tako, kako bi je napisao istoričar, koji je sve pomno istražio i onda odjednom poludeo...koji odjednom počinje beskruplozno da izmišlja činjenice, služeći se još uvek ozbiljnim tonom istoričara.»

2005 je kada su knjige u pitanju , počela istorijski. Jubileji su čitaocima doneli čitav niz novih izdanja - o kraju drugog svetskog rata pre 60 godina, o geniju fizike Albertu Ajnštajnu, o pripovedaču bajki Hansu Kristjanu Andersenu i iznad svega o nemačkim pesniku Fridrihu Šileru. Na njegov 200 rodjendan izdavači su obarali rekorde. Jedan od malobrojnih naslova, vredan pominjanja i bez jubileja je izvanredna Šilerova biografija koju je sačinio Rudiger Šafranski (Ruediger Safranski). Ovaj poznati filosof je uspeo da pesnika iz 18 veka predstavi svežim i aktuelnim, smestivši u prvi plan njegov idealizam.

«Može li se istroriji ući u trag? Postoji li logika napretka, slobode koja se uvek dalje razvija?To on želi da preispita svojom neobuzdanom radoznalošću i prodornošću.»

Radoznalost prema onome što je prošlo obuzela je ove godine mnoge romanopisce. Ključno pitanje je glasilo – kako u vrtlogu istorije opstaje ljudska jedinka ,pojedinac. Pogled je sezao od nacionalsocijalzima preko studentskog pokreta 1968 sve do najnovije nemačke istorije.Najbolje je prihvaćen dugo očekevani roman Inga Šulca (Ingo Schulz) «Novi život». Šulc, poreklom iz istočne Nemačke, postao je poznat 1995 godine u svetu svojim pričama iz vremena ujedinjenja Nemačke .»Simple storys» Jednostavne priče – naslov je njegove zbirke. Ove jeseni on je na ista temu objavio obimno delo na skoro 800 stranica.

Zigrid Lofler ,poznata knjževna krtičarka govori o još jednom trndu koji je obležio ovu godinu – renesansi podoričnog roamana:

«To je začudjujuće, tim pre što je porodica već duže vreme u krizi i jer zapravo postoje samo još porodice koje su skockane od roditelja i dece iz dve porodice koje su raspale... ili pak samo okrnjene porodice .Čini se da baš takva situacija budi čežnju za velikim porodičnim romanom ili sagama o više generacija..»

U uspela i upešna ostavarenja spadaju Vienna - Beč jevrejska pordična saga Eve Menas (Eva Menass) i roman (Es geht uns gut ) «Dobro smo» čiji je autor Arno Gajger(Arno Geiger).On je dobio je novusanovljenu nagradu Nemačku književnu nagradu , priznanje kojim pre svega želi da skrene pažnja na autore koji pišu na nemačkom jeziku i koja je stoga dodeljna sajmu knjiga u Frankfurtu.Inače ovogodišnja najveća izložba knjiga na svetu pokazala je da se ova branša ekonmski oporavila pa je pogled u budućnst bio pun optimizma.

To se medjutim, uopšteno gledno ne bi moglo reći za filmsku industriju.

Baci li se pogled u nazad,na proteklu godinu moglo bi se početi sa nabrajanjem, kao i svake gdoine – filmovia koji su osvarili važne umetničke ili komercijalne uspehe.

Holivud se predstavio mamutskim produkcijama poput Ratovi zeveza treći deo ili King Kong. Ali pokazao je i svoju jaču stranu I to je nagradjeno:

«Milion dolar baby» ,majstrosko delo klinta istovuda dobio je najviše oskara,najvižnije nagrade u svetu filma.

Evropski film je na sebe skrenuo pažnnju izemdju ostalog snažnim delima iz klasičnih zemlja filma na starom konitnetu – iz Francuske, Španije i Italije. Ali i manje filnske nacije su slavile usephe.Braća režiseri Žan Pjer i Luk Darden dobili su u Kanu za svoj film Dete drugu zalenu palmu. Mihael Haneke je svojom najnovjim ostvrenjem Kaše koje je dobilo najviše nagrada na festivalu evropkg filma da spada u vodeće ljude filma na konitnetu.Ovaj Austrijanac je razmišlja i o sprezi umetnosti, filozofije i stvarnosti.

«Ima ona čuvena Godarova rečenica – Film je 24 puta istina u sekundi.A ja sam jednom rekao – Film je 24 puta laž u sekundi u službi istine.

Azijski flim iz Kine ,Japana i Koreje predstvio se , kao i prethodnih godina – veomaa snažno i raznovrsno. Simpatični su bili i filmovi iz Latinske amerike ili sa arpaskog govornog područja .I na kraju, na sebe je skrenuo pažnju jedan flimski kontinet o kojem se inače vrlo malo zna: Afrika

Jedna verzija Karmen iz Južne Afike , inscenirana sa mnogo muzike i duha ,iznenadjuća odluka žirija Berrlinala, ali odluka koju treba pozdraviti.

I nemački film je imao razloga za slavlje – priča o Sofiji Šol ,mladoj nemci koja se borila protiv nacista – dobio je srebrnog medeveda.

Lista bi mogla da nastavi sve dok se ne dodje do suštine ovogdišnje produkcije – medjutim – to smatraju mnogui poznavoci medjurnde flimske scene – ta suština počinje da truli.Ili drugačije rečeno – Bioskop je kao medijum zabave ili umetničkih zahteva, možda suštinski ugrožen.

Veoma smanjene zarade u SAD, Evropi pa i u Nemačkoj samo su vidljivi znaci krize.A gde leži uzrok. Digitlazaicija produkcija ugrožava klasičnu formu filma, daje prednost filmovima koji su animrani kompjuterima i koji privlače uglavnom mladu opubliku. Pobednicki pohod DVD izaziva zadovljstvo mnogihj ljubitelja filma ali istovremno distributerima i bioskoma smanjuje prihode.