Knjiga mora da se pomiri sa internetom

Mnogi trgovci su krajnje skeptični kada je u pitanju tehnološki napredak. Takav stav je pak naštetio ovoj branši. Umesto da se bore za razvoj, sada trgovci knjigama moraju da prihvate činjenicu da se njihov posao izmenio, kao što su se i mnogi drugi poslovi izmenili zahvaljujući elektronici.

Pada potražnja za knjigama

Situacija na tržištu knjiga nije ružičasta, ali nije ni dramatična, tvrdi Luc Ketman, direktor renomirane izdavačke kuće Rovolt. U tradicionalne kuće se pored Fišera ubrajaju i Hanser, Surkamp, u vodeće izdavače u Nemačkoj, koji izdaju poznate autore – Danijela Kelmana i Martina Valzera, Pola Ostera, Džona Apdajka i Džonatana Francena.

„Ne bih ovo nazvao krizom. Kad je u pitanju naša kuća Rovolt, nismo baš tamo gde bismo hteli da budemo, malo nazadujemo, ali to me ne užasava posebno jer – i to je ono što smatram važnim – mi smo poslednjih godina zaključili da oba polugodišta u trgovini pokriju jedno drugo“, kaže Ketman.

Trud branše da tokom čitave godine održi pažnju čitalaca više nema efekta – uprkos sajmu knjiga u Lajpcigu i lajpciškoj književnoj nagradi. Obrt izdavača Rovolt je u prvom polugodištu 2011. bio dva do tri odsto ispod očekivanog, tvrdi direktor Ketman, koji radije ne iznosi tačne cifre. Proteklih godina je posebno opala potražnja za tvrdim povezima aktuelne stručne literature. „To sigurno ima veze s tim što se ljudi o političkim pitanjima i temama pretežno informišu preko medija, interneta, televizije, novina, i zato tu imamo velike probleme.“

Izuzetak: zabavne stručne knjige na popularne teme. Taj žanr beleži veliki uspeh, naglašava Ketman, aludirajući na humoristička razmatranja doktora medicinskog kabarea Ekarda fon Hiršhauzena. Njegova knjiga „Jetra se razvija zajedno sa vašim zadacima“ za dve i po godine prodata je u 2,5 miliona primeraka. Ovakvi naslovi pretežno izlaze kao džepna izdanja. Tu su i prodajne cene znatno niže.

Knjižari ignorisali internet

Činjenica je ipak da je internet naštetio trgovini knjigama. Naučni tekstovi u štampanoj formi danas su manje važni nego ranije, kaže Mihael Menard iz berzanskog udruženja nemačkih knjižara u Severnoj Nemačkoj: „Što se znanje brže razvija, a kod prirodnih nauka je to najbrže, to se više to znanje prenosi u neštampanoj formi. Kod monografija i detaljnih komentara, razvoj je sporiji.“

To važi i za beletristiku. U Nemačkoj E-knjiga, elektronska knjiga, još uvek ne igra veliku ulogu. Ali trgovac knjigama iz Hamburga Ursula Tuler naglašava da izdavači moraju biti spremni za promene. Branša je već napravila ogromnu grešku: „Kada je počela trgovina na internetu, svi su govorili: ne i ne – mušterije će još uvek dolaze kod nas u knjižaru.“

Pokazalo se da je to bila greška. Taj razvoj knjižare su prespavale i zahvaljujući internetu izgubile područje poslovanja. Ipak, u međuvremenu mnoge knjižare počele su da nude kućnu dostavu – željene knjige šalju besplatno, upakovane u ukrasni papir, za šta Amazon dodatno naplaćuje. Ali mušterije to ne znaju jer su knjižare propustile da se marketinški agresivno utrkuju. Moguće je da će se ista priča ponoviti sa E-knjigom, upozorava Ursula Tuler: „Klasična knjižara ima veze sa papirom, sa štampom, i moramo uzeti u obzir da ova era neće sasvim doći kraju – ne verujem u to, ali verujem da će pored štampanih, postojati i drugi proizvodi.“

Štampana knjiga neće nestati

Ipak brojke jasno govore – na početku 2011. prodaja knjiga u Nemačkoj opala je za 1,3 odsto. Zbog smartfona, tablet-računara, kao i društvenih mreža Fejsbuka i Tvitera, promenile su se navike u provođenju slobodnog vremena. Rezultat je to da sve manje ljudi čita, kaže Mihael Menard: „Nemci u proseku pročitaju 12 knjiga godišnje. Taj prosek je 2005. bio 12,6 – to nije velika razlika. Ali kad se to preračuna u procentima, onda se vidi da je obrt u branši opao za 400 miliona evra.“

Kad se to uporedi sa rezultatima ankete o čitalačkim navikama iz 2007, vidi se da više od pola nemačke populacije čita manje ili nikada nije ni čitala. Druga polovina čita podjednako kao i ranije ili čak više.

To znači da se jedan deo populacije u Nemačkoj svesno odlučuje za štampane knjige, i to ne samo stariji ljudi, već i oni mlađi koji pripadaju internet generaciji. To raduje trgovce knjigama jer oni koji vole da čitaju nadomešćuju gubitke. Štampana knjiga dakle neće nestati sa tržišta. Ipak, knjižari se moraju navići na to da će knjige dugoročno gledano izgubiti na značaju. Ako budu hteli da prežive, moraće da osvoje novo tržište. Pojedine knjižare su to već učinile i pored knjiga prodaju i papir, razna sredstva za pisanje i poklone. Ali, knjižare pre svega moraju da se otvore za elektronske knjige.

Autori: Hajde Zoltau / Tijana Milunović
Odg. urednik: Nemanja Rujević