Knjiga "Adamova fuga"

Stiven Uli je rođen u Kelnu, majka mu je Nemica, otac Bengalac, ali je odrastao sa španskim očuhom. Završio je za prevodioca u Valensiji, a potom studirao germanistiku, špansku i portugalsku književnost u Kelnu, Bonu i Lisabonu. Živeo je i radio i u Brazilu.

Ademov svet

Drugi roman Stivena Ulija „Adams Fuge“ u slobodnom prevodu „Adamova fuga“ priča je o Ademu Ozturku, čii je otac Turčin, a majka Nemica. Kao dete, otac ga u jednom predgrađu Ankare otima od majke. Mnogo godina kasnije, u oružanom sukobu sa kurdskim pobunjenicima Adem ubija jednog čoveka. Odmah potom, tursko ministarstvo odbrane šalje ga u Nemačku. Postaje agent protiv svoje volje i malo po malo uviđa, da ga koriste kao igračku u igri međunarodnih interesa. Ličnosti romana više puta menjaju identitet. Adem na primer postaje Adam. Negova misija se pretvara u potrage i bekstva, kroz čitavu Nemačku, kroz slike i predstave o Turcima, o nemačkim Turcima ili Nemcima… Ironično komponovanim poigravanjem s identitetima, Stiven Uli nas vodi u Ademov svet, u njegovu tragikomičnu sudbinu. A glavna pitanja su u stvari traženje identiteta, integracija, naši sudovi i predrasude. Ali, reč je i o desničarsko neonacističkom rovarenju po Nemačkoj, o rasističkim kompjuterskim igrama i o ulozi „agenata za vezu“ na sceni ekstremne desnice.

Posle najnovijih događaja u Nemačkoj oko neonacističke terorističke grupe „Nacionalsocijalističko podzemlje“ za ovaj roman se tvrdi da je „gotovo proročanski“. Podsetimo: "Nacionalsocijalističko podzemlje" otkriveno je sticajem okolnosti kada su dva njegova člana izvršila samoubistvo posle pljačke banke. Pretres njihovih stvari i automobila-prikolice u kojem su stanovali naveo je policiju na ključne tragove na osnovu kojih se ispostavilo da su pripadnici ove grupe od 2000. do 2007. ubili devet građana inostranog porekla i jednu policajku.

A kako je rođena glavna ličnost romana Adem Ozturk? Stiven Uli kaže: “Glavna ličnost postoji već dugo, skoro deset godina. I ideja o kompjuterskoj igrici, Holokaust igri, već je stara. Ali, one su se vrzmale samo po mojoj glavi. Još nije postojao kontekst. Taj Nemac-Turčin prvobitno je bio sporedna ličnost, ali se nesvesnim procesima probio u prvi plan. U stvari, tek u momentu kada sam počeo da pišem knjigu. Onda sam ustanovio da sa njim imam mnogo toga zajedničkog.

Tu ličnost sam stavio između dve kulture. O tome bih mogao mnogo da pričam, o tom unutrašnjem konfliktu. Adem Ozturk je čovek koji se kreće u dve brzine. U spoljašnom svetu, on se kreće vrlo brzo. Ali, u njemu samom sve se odvija sporo. Zato on tek na kraju može nešto da promeni…I mislim da je tako sa svima nama. Spoljni svet je mnogo brži od nas. Mi se u stvari samo trudimo da ne zaostanemo. U mojoj knjizi se upravo to dešava“.

Svađa sa Nemačkom

O njegovom cilju da prikaže Nemačku danas, sa različitim uticajima, kulturama… Stiven Uli kaže: „Kod meine je uvek reč o Nemačkoj, o pitanju „Kakva je to zemlja“. Pošto sam se dugo sa njom svađao, što uopšte nije retkost, jer se skoro svaki Nemac svađa sa Nemačkom, sada mislim da je vrlo zanimljiva. To sa holokaustom je teško nasleđe. Ne znam ni jednu zemlju kojoj se tako nešto desilo i koja tako postupa. Nemci se bave tim pitanjem krivice, naravno i zbog saveznika, Izraela itd. Mislim da su Nemci u tome jedinstveni.“

Autori: J. Kirten / M. Kine-Veljković

Odg. urednica: I. Ivanović