Klub koji je proslavio Bitlse slavi pola veka

"Nevolji je došao kraj!" bilo je napisano masnim, crnim slovima na jednom narandžastom plakatu, tipičnom za tadašnje posleratno vreme u Nemačkoj, koji je najavljivao da je "seljačkoj muzici odzvonilo!" U tom trenutku 1962. godine u hamburškoj četvrti Kiez formira se novo "mesto susretanja mladih", koje nudi pozornicu tadašnjoj uzavreloj Beat-generaciji. Na današnji dan 13. aprila 1962., pre 50 godina, Star-Club koji se nalazi u ulici Große Freiheit (Velika sloboda) na broju 39, prvi put otvara svoja vrata. Od tada, u tom bivšem bioskopu, gotovo da više nije bilo mesta za sve koji su dolazili da vide i čuju i grupu iz Liverpula – po imenu “The Beatles”.

Više od 150 nastupa

Bitlsi su već ranije bili lokalne zvezde u Hamburgu. U avgustu 1960. godine prvi put su stigli u lučki grad na reci Elbi, preumorni i ‘nikakvi' u jednom sasvim običnom kombiju. Tu, u Hamburgu, 1.300 kilometara udaljenom od njihovog rodnog Liverpula, Bitlsi su imali svoj prvi nastup 17. avgusta 1960. i to u jednom bivšem striptiz lokalu. Bio je to zapravo početak njihovih redovnih nastupa po klubovima Hamburga. Među njima je bio i upravo novootvoreni Star-Club. Bilsi su do kraja 1962. godine, u tri serije koncerata, tu imali više od 150 nastupa. Međutim, njihova slava iz dana u dan počinje da raste, a time i visina honorara. Kada u oktobru 1962. godine u Engleskoj izlazi prva ploča Bitlsa sa pesmom "Love me do", njihovi hamburški dani su u tom trenutku bili odbrojani, a belosvetska Bitlsomanija počinje da uzima maha.

Muzički simbol

Bend poslednji put nastupa u Star-Clubu u novogodišnjoj noći 1962. mada će se Beatlesi još jednom vratiti u Hamburg i to 1966. godine u sklopu tadašnje kraće turneje. Danas jedna metalna skulptura na uglu između ulica Reeperbahn i Große Freiheit podseća na njihove razuzdane početke u Hamburgu. Ali i bez Bitlsa, Star-Club tokom šezdesetih i dalje nastavlja da privlači pažnju i konačno dobija status jednog od najboljih svetskih klubova.

On je za mnoge bendove iz tog perioda bio odskočna daska i postao je muzički simbol jedne buntovničke mladosti. U njegovim najboljim vremenima nekoliko stotina hiljada posetilaca pohodilo je godišnje taj – kako su ga zvali – “raj za rock and roll i pop muziku” u ulici Große Freiheit.

U novom muzičkom talasu u Hamburgu su svoje vizit-karte ostavili: Little Richard, Jimi Hendrix, Gene Vincent, Fats Domino ili Bill Haley. Među njima su bili i Chuck Berry, Walker Brothers, The Pretty Things, The Searchers, ili Gerry and the Pacemakers, koji su postali i ostali poznati sa svojom kasnije ‘fudbalskom' pesmom "You'll never walk alone" – “Nikada nećete hodati sami”, koja se i danas izvodi na mnogim stadionima: u Liverpulu, Dortmundu, Hamburgu…

Vreme jedne mladosti

I nemački bendovi, poput The Lords i The Rattles doživeli su u Star-Clubu svoje vatreno krštenje. Ali najpoznatiji su ipak ostali Bitlsi, koji su u Hamburgu sazreli u velike muzičare. John Lennon, Paul McCartney, George Harrison i od leta 1962. i Ringo Star, osvojili su Reeperbahn publiku ne samo sa svojim precizno uvežbanim koracima - najpre levo, pa onda desno, ili obrnuto - koji su Cliffa Richarda i Shadows-e učinili tako omiljenim, već i sa divljom strašću, koja se proporcionalno povećala u odnosu na odmicanje noći i količinu pivskih flaša koje su se ređale ispred njihovih nogu, napisao je Peter Amis Carlin u biografiji o Pol Mekartniju.

"Nikade se ne bismo tako razvili da smo ostali kod kuće", sećao se kasnije Džon Lenon. A Džordž Herison je rekao: "Svoj vrhunac kao bend na živoj svirci dostigli smo u Hamburgu. Morali smo biti jako dobri da bismo bili u stanju da svake noći sviramo osam sati."

Približavanjem kraja Beat-ere, zvezde napuštaju Star-Club i odlaze u velike hale, a disko talas je već tada bio u pripremi da osvoji klupsku scenu. U novogodišnjoj noći 1969. godine Star-Club zauvek zatvara svoja vrata. Tri meseca kasnije, 10. aprila 1970. Bitlsi objavljuju svoj kraj.

Priredio: Senad Tanović (dpa, afp)
Odg. urednik: Jakov Leon