Ključ izbora u rukama obrazovanih žena

„Kad nju gledam, ja vidim 'ekstremnu nemarnost'. Kad njega gledam, vidim 'Mis Pigi'. Kad nju gledam, vidim iskustvo. Kad njega gledam, vidim promene." Ovako Virdžinija Lopez Rej sumira svoju dilemu uoči predstojećih predsedničkih izbora.

Kada kaže „nemarnost", ona misli na izraz koji je upotrebljen u izveštaju FBI, a kojim je opisan odnos Hilari Klinton prema poverljivoj elektronskoj pošti u vreme kada je ona bila ministarka spoljnih poslova. A kada kaže „Mis Pigi", Rej onda misli na uvredljivi nadimak kojim je Donald Tramp „počastio" bivšu mis Amerike zbog viška kilograma. Virdžinija Lopez Rej je liberalnih shvatanja, zalaže se za pravo na abortus, a inače je advokatkinja kubanskog porekla, i živi u Majami Biču.

Ni za Klintonovu, ni za Trampa

Nekih 1.200 milja (1.900 km) severnije, nastavnica engleskog Bruk Karpenter iz predgrađa Filadelfije u Pensilvaniji, suočava se sa sličnom dilemom. Do sada je četiri puta glasala na predsedničkim izborima i svaki put je zaokružila ime republikanskog kandidata. Ona je protestantkinja, protivi se abortusu, zalaže se za niže poreze i strahuje da bi levičarska vlada mogla da ugrozi njenu versku slobodu. Za nju bi najbolja varijanta bio libertarijanski kandidat Geri Džonson. Ali, kaže, tu postoji problem:

„U ovom trenutku moj izbor bi bio Geri Džonson, ali, pitam se, da li zaista želim da glasam za nekog ko nema šansu (da pobedi). Stvarno ne mogu da glasam za Hilari Klinton, a ne mogu ni za Donalda Trampa, tako da je on (Džonson) moj izbor. Samo, da li je to dobar izbor? Ne verujem, on najverovatnije neće pobediti. Dakle, da li da bacim svoj glas? Ne znam…"

Florida, sa svojih 29 elektorskih glasova, jedna je od desetak saveznih američkih država u kojima se još uvek ne zna ko od dva kandidata ima veću podršku. Pensilvanija, odakle stiže 20 elektorskih glasova, sklonija je Hilari Klinton, naročito nakon što je prošlog meseca izašlo u javnost kakve je vulgarne i omalovažavajuće izraze koristio Tramp govoreći o ženama.

„Treća varijanta"

Republikanski kandidat nije pobedio u Pensilvaniji u poslednjih 30 godina, ali Tramp do poslednjeg časa pokušava da nagovori pripadnike tamošnje bele radničke klase da izađu na izbore i glasaju za njega. Istovremeno, kampanja je usmerena i na obrazovane žene i njihovi glasovi mogli bi da budu presudni kada je reč o Floridi i Pensilvaniji. Međutim, broj neopredeljenih u tim tzv. „neodlučnim državama" (Swing States) veliki je kao nikada do sada, kaže stručnjak za izborni sistem sa vašingtonskog Brukings-instituta Džon Hudak.

„Moguće je da je deo ljudi čvrsto, liberalno opredeljen. To su eventualno oni koji su podržavali Bernija Sandersa i sada ne žele da daju svoj glas nekom drugom kandidatu", kaže Hudak podsećajući na senatora iz Vermonta koji je sam sebe opisao kao „socijalistu" i koji se pokazao neočekivano jakim tokom izbora demokratskog predsedničkog kandidata.

„A možda su i konzervativni", dodaje Hudak, „i u Donaldu Trampu ne vide Republikanca koji im se dopada. A sigurno je da im se ne dopada ni ličnost kao što je Hilari Klinton."

Pored neodlučnih, za koje se procenjuje da ih ima četiri do sedam odsto od ukupnog biračkog tela, tu su i oni koji podržavaju „treću varijantu" – libertarijanca Džonsona ili kandidatkinju Zelenih Džil Stajn. Ipak, ti kandidati „uvek gube podršku kako se glasanje približava", ukazuje profesor neurologije sa Prinstona Sem Vang, koji uređuje internet-stranicu „Izborni konzorcijum Prinstona" na kojoj se objavljuju statistički podaci vezani za izbore.

Odluka tek na samom biračkom mestu

Mnogi od onih koji glasaju iz protesta protiv dvostranačkog sistema u SAD, na kraju shvataju da praktično bacaju svoj glas ukoliko ga ne daju jednom od dva kandidata koji može da pobedi. I zaista, libertarijanac Džonson je, prema istraživanju portala RealClearPolitics.com, sredinom septembra imao podršku 9,2 odsto glasača, da bi ona već početkom novembra pala na 4,6 procenata.

Pritom je Džonsonu podrška najviše opala upravo na Floridi (2,9 odsto) i u Pensilvaniji (3,7 odsto). Istovremeno, u državama koje su većinski na strani Hilari Klinton, kao što su Viskonsin i Nju Hempšir, podrška Džonsonu je veća – 5,8, odnosno 6,3 procenta. „Pristalice Gerija Džonsona takođe su podeljene između Hilari Klinton i Donalda Trampa", kaže profesor Vang, „A ako se izvlače zaključci na osnovu prošlosti, većina njih će na kraju ipak glasati ili za Trampa, ili za Klintonovu, tako da će se i ti glasovi rasporediti kao i glasovi onih koji su neodlučni."

Kandidatkinja Zelenih Džil Stajn ima samo 2,1 odsto podrške, a to je tek dve trećine onih koji su je podržavali do pre tri meseca. Profesor Vang je siguran da će se ti glasovi većinom preliti u tabor Hilari Klinton.

„Iako se čini da se broj neodlučnih smanjuje, nije pametno izvoditi nekakvu konačnu računicu na osnovu tih glasova", kaže Hudak sa Brukings-instituta. „Klintonova i Tramp su veoma, veoma različiti kandidati, ali bez obzira na to, ipak ima ljudi koji će o tome za koga će glasati odlučiti na samom biračkom mestu."