Kljucanje Vučića | Politika | DW | 14.06.2018
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Lični stav

Kljucanje Vučića

Kriminalizovanje protesta protiv povećanje cene goriva samo je jedna od nekoliko linija odbrane vlasti od mrskog pitanja zašto je Srbija jedan od konstantnih regionalnih lidera po ceni goriva.

„Stravično nasilje, koje u Srbiji nije viđeno u poslednjih deset godina“, tim rečima je prvi čovek države Aleksandar Vučić označio proteste vozača zbog previsoke cene goriva. Nasilje se prema izveštajima medija zaista dogodilo. Neki jaki momci s viškom mišića i manjkom mozga su na Zrenjaninskom putu pretukli učesnika u saobraćaju koji je doveo u pitanje njihovo pravo da zatvore pravac kojim je on želeo da prođe. Na Ibarskoj magistrali je iz istog razloga jedan čovek napao policajca. Svi oni su privedeni, poneko od njih ima krivični dosije. U očima vlasti oni su reprezentativni predstavnici zlonamernih protesta.

U isto vreme, svaka treća žena u Srbiji je bila žrtva nasilja. U Beogradu se puca skoro svake noći. Ali to nasilje nije zgodno kao sredstvo medijskog obračuna sa ukupnim protestom, pa se sporadični nasilni izgredi na protestima, koji su, naravno za svaku osudu, fokusiraju kao suština blokade, a ne kao njena neželjena propratna pojava.

Četiri linije odbrane

Kriminalizovanje protesta protiv povećanje cene goriva samo je jedna od nekoliko linija odbrane vlasti od mrskog pitanja zašto je Srbija jedan od konstantnih regionalnih lidera po odnosu cene goriva i prosečne plate.

Druga linija odbrane je mantrično ponavljanje optužbe da je opozicija – Janković, Jeremić, Đilas i Obradović – organizovala proteste kako bi srušila vlast na nelegalan način. Ta argumentacija je veoma laskava za opoziciju. Jedan učesnik protesta je na društvenim mrežama prokomentarisao da je to možda do sada najveća besmislica koju je čuo jer – opozicija nije u stanju da organizuje samu sebe, a kamo li proteste.

Treća linija propagandne argumentacije barata sa standardnim pripisivanjem krivice davnim vlastima. Aleksandar Vučić i njegovo levo i desno krilo Aleksandar Vulin i Nebojša Stefanović prelaze u uvežbani protivnapad, predočavajući istoriju cene goriva: NIS su prodali „žuti“, Tadić je 2009. akcize povećao za 54 odsto u samo jednom danu. Dakle, za cenu goriva je u godini 2018. opet odgovorna vlast od pre 2012. Šta je aktuelna vlast za poslednjih šest godina uradila da ublaži posledice štetnih odluka prethodne garniture – ostaje neizrečeno.

Da podsetimo, prema važećem zakonu država može da smanji svoj namet na gorivo i do 20 odsto kako bi ublažila posledice povećanja cene na svetskom tržištu. A taj namet sačinjava čak 55 odsto cene goriva.

Zaboravni predsednik

Četvrta linija odbrane se služi relativizacijom. Vučić navodi da je gorivo skuplje u 26 evropskih država, pa je „najskuplje gorivo“ navodno notorna laž. Naveo je poimence Austriju, Belgiju, Hrvatsku, Kipar, Francusku, Sloveniju, Slovačku, Irsku, Crnu Goru, Maltu. Naravno, predsednik je zaboravio da kaže da je prosečna zarada u ovim zemljama veća nego u Srbiji. U Belgiji čak sedam puta! Ta hotimična zaboravnost, bolje rečeno, izbegavanje da se stvari predstave u kontekstu, to vađenje brojki i činjenica iz njihovog odnosa, jeste zanat koji je predsednik naučio još za vreme ministrovanja u doba Miloševića.

Ipak, u tom nizu zemalja u kojima ljudi za gorivo plaćaju više nego građani Srbije nalazi se i jedna koja je siromašnija. Zna se – Albanija. Šta bi Vučić bez prijateljske pomoći Albanaca? Propala bi mu stilska figura. Ovako poruka za ciljnu grupu glasi: Šta se bune kad nam je gorivo jeftinije nego u Albaniji? Ti argumenti se vešto kombinuju sa navodima da su hleb i struja među najjeftinijim u Evropi.

Propast paklenog plana

Da sažmemo argumentaciju gazde i njegove ekipe: Proteste organizuje tajkunsko-lopovska opozicija, mračne snage bivšeg režima, ljudi sa nečasnim namerama. Za skupo gorivo je kriva bivša vlast, a ono, kad bolje razmisliš, i nije tako skupo jer su hleb i struja jeftini, a Albanija traži još veći harač na pumpama od Srbije. Učesnici protesta su ili izmanipulisani vozači ili plaćeni huligani. Ali vlast ih je prozrela i njihov pakleni plan neće uspeti.

Preventivna paljba medijskih divizija

Medijska logistika za taj narativ je obimna i dobro raspoređena. Javni servis je uzdržaniji u psovkama, a jači u moralisanju. Ružičasta televizija, najgledanija u zemlji, sve koje protestuju naziva pristalicama četvorice navedenih opozicionara i neumorno fokusira scene nasilja. Pred kamerama iznervirani građani ponavljaju da to nije način. Jedan uzbahaćeni lik kaže bez trunke empatije za manje imućne sugrađane: „Ko nema para nek se ne vozi, bre!“

Potom se u studiju pojavljuju provereni provladini eksperti, poznati po svojoj bliskosti sa tajnim službama. Oni šire teorije zavere. Zapad za sada samo „kljuca Vučića“ ovakvim blokadama dok su protesti protiv Dodika geopolitičke prirode. Mlaka reciklaža paranoje iz devedesetih opet je na delu. Po receptu ovih stručnjaka cela priča je uvaljana u kosovsko pitanje kao sarma u kupusov list: ulica stiska Vučića zato što ne da Kosovo. Kakav benzin, kakvi bakrači!

Televizijsko svemirsko bombardovanje ovakvim porukama podržavaju prašinari iz redakcija tabloida. Žuta štampa bliska vlastima puca iz svih raspoloživih cevi. „Fašisti tuku narod“, „Žuti licemeri“.Tako vlast skoro rutinski pokušava da demonizuje proteste.

Digitalna gerila i narod Srbije

Ko su ljudi koji uprkos tome protestuju?

Grupa na Fejsbuku „Protest protiv poskupljenja goriva – narod Srbije“, koja je inicirala proteste, broji skoro 85 000 članova. „Cilj ove grupe je da se organizuje miran protest sa zahtevom za smanjenje akciza na gorivo“, zapisano je na toj stranici. Njihova partizanska taktika blokiranja saobraćaja koju prate i takve bizarnosti kao što su košarka na Slaviji i fudbal na Gazeli sigurno nije u skladu sa važećim zakonima. Pitanje je staro koliko i evropska civilizacija – da li je legitimna ilegalna borba protiv nepravde?

Upliv opozicionih struktura na proteste ne može se isključiti. No, postavljeni zahtevi nisu uskostranački.

Kako god, digitalna gerila je skrenula pažnju na notornu činjenicu da građani Srbije svoju mobilnost plaćaju više nego Bosanci i Makedonci. Ko može, toči gorivo u Zvorniku i Kumanovu. Ko ne može, škrguće zubima.

Bez akcije ovih ljudi taj problem bi se teško probio na dnevni red Vlade. A sada i sam Aleksandar Vučić ne isključuje smanjenje akcize, doduše samo za dizel. To je novopečeni ministar finansija Siniša Mali već najavio. No, niko iz vladajuće nomenklature ne namerava da prizna da pomeranje stava od tvrdog „njet“ u meko „možda“ ima ikakve veze sa protestnim akcijama urbanih gerilaca.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android