1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Ključ za razumevanje cenzure u Srbiji

Izjavom da su „potrebni dokazi za kršenje slobode medija u Srbiji“, evropski komesar Johanes Han ponovo je na dnevni red vratio raspravu o stanju medijskih sloboda u Srbiji.

Nakon izjave komesara Hana, svi oni koji su upozoravali na loše stanje medijske scene u Srbiji bili su dodatno zbunjeni, jer je upravo Evropska komisija, u svom izveštaju o napretku Srbije u evrointegracijama, kritikovala oblasti poput slobode medija. Došlo se tako u čudnu situaciju da evropski zvaničnici na neki način demantuju sami sebe i svoje izveštaje. Vlasti su, naravno, bile zadovoljne ovakvom formulacijom evropskog komesara, ali je iz Evropske komisije nedugo nakon toga stiglo i pojašnjenje kako „sloboda medija ostaje kritična tema u procesu pridruženja Evropskoj uniji, i da se ta politika nije promenila“. Nakon toga, svi su nastavili da medijsku situaciju posmatraju kao i ranije: vlasti kao da je sve u redu i da nema nikakvih problema u medijskoj sferi, a novinarska udruženja, mediji i nevladine organizacije da upozoravaju kako mediji trpe velike pritiske i da je sloboda medija ugrožena.

Cenzura i biltenizacija medija

„Problemi koji postoje na medijskoj sceni Srbije jesu cenzura i takozvana biltenizacija medija“, kaže za DW sociolog Zoran Gavrilović iz Biroa za društvena istraživanja (BIRODI). „To je rezultat naših monitoringa medija koje radimo od 2012. godine. Relevantnost tema i relevantnost aktera koji se pojavljuju u medijima, ukazuju na cenzuru. Brojni su primeri: ukidanje emisije 'Utisak nedelje', koja je bila gledana i imala svoju društvenu ulogu ukazuju na cenzuru, zatim tu je i pitanje koliko su predstavljene društveno marginalne grupe i manjine u medijima. Sada imamo slučaj Zaječara, gde se značajan broj građana buni protiv lokalne vlasti, a to je tema koje u medijima nema. Sa druge strane, biltenizacija medija jednostavno znači da veliki broj medija ima samo funkciju prenošenja nečijih stavova i to na taj način da se državni funkcioneri i partijski lideri predstavljaju samo na pozitivan način. Političari tako u deset minuta, devet minuta pričaju o tome šta će oni da rade, a novinari ih ne prekidaju“, kaže Gavrilović.

Johannes Hahn EU Kommissar für Regionalpolitik

Johanes Han: Potrebni dokazi za kršenje slobode medija u Srbiji

„Mi smo na kraju krajeva krajem prošle godine uradili jedno istraživanje na uzorku od 1.300 ispitanika, gde smo građane pitali koliko im mediji pomažu u ostvarivanju njihovih prava, predviđanju događaja u društvu, rešavanju svojih problema i praćenju rada vlade“, ističe Zoran Gavrilović. „Tek svaki peti ispitanik rekao je da im mediji u tome pomažu. Očito je stoga da mediji ne vrše svoju funkciju, i da rade neke druge stvari umesto da informišu građane“, napominje Gavrilović. „Ako se pogledaju izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije, kao i analiza BIRN-a o tome ko kontroliše reklamni prostor u Srbiji, vi vidite da je tu posle 2012. godine mehanizam ostao isti, a da se samo promenila upravljačko-menadžerska struktura onih koji kontrolišu prodaju reklamnog prostora u Srbiji. To je ključ za razumevanje cenzure i biltenizacije medija u Srbiji“, kaže Gavrilović.

Poltronski raspoloženi mediji

„Srbija se uglavnom ne razlikuje od ostalih zemalja u tranziciji kada je reč o situaciji u medijima“, ističe za DW Velimir Ćurguz Kazimir, osnivač medijskog arhiva Ebart. „Postoje, dakle, određeni interesi da se neke informacije manje, a neke više promovišu u javnosti. Mediji se tome povinuju, pogotovu kada znamo da i mediji prolaze kroz određene tranzicione probleme, da su izloženi finansijskim pritiscima, i da zavise od oglašivača. Često stoga novinari i urednici pišu onako kako pretpostavljaju da će se to dopasti vlastima, ili onima koji im kontrolišu finansije. I onda nam se dešava da imamo medije koji nam se oko nekih tema čine kao previše poltronski raspoloženi prema aktuelnoj vlasti, da su nedovoljno kritični, i da se ne bave temama koje bi bile od interesa za javnost“, kaže Velimir Ćurguz Kazimir.

„Dokazi o kršenju slobode medija u Srbiji svakako postoje“, navodi Zoran Gavrilović. „Postoji izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije o medijima, postoji analiza BIRN-a, postoje monitorinzi koje smo mi radili, a nadam se da postoje dokazi o tome i u Republičkoj radiodifuznoj agenciji (RRA). Uostalom, cenzura i da li je ima će verovatno biti tema poglavlja 10 u pregovorima sa EU, tako da priča o stanju medija ne zavisi samo od ocena nekog političara ili diplomate“, kaže Gavrilović. „Pri tome je važno reći da je bitno koliko će naše društvo shvatiti koliko je važna sloboda medija, jer Evropska unija može da na tom pitanju ne insistira previše ukoliko se neka druga poglavlja, pre svega 35 i Kosovo reše na zadovoljavajući način. Ja u tom smislu smatram da bez vladavine prava, slobode govora, slobodnih medija i demokratskog društva, mi nećemo imati ni kvalitetne investicije, ni otvaranje novih radnih mesta. Umesto toga dobićemo ono što smo dobijali i do sada: kapital koji je prljav, koji ne donosi nove tehnologije, i koji je od privatizacije napravio mehanizam za pranje novca“, upozorava Gavrilović.

Građani žele kvalitetnije medije

„Naša istraživanja takođe pokazuju da građani imaju potrebu za kvalitetnijim medijima, i da su spremni da za to plate, a mislim da naši mediji toga uopšte nisu svesni“, napominje Zoran Gavrilović. „Mediji su ovde i dalje naviknuti i okrenuti ka državi, ka donatorima, odnosno da su pre spremni da koriste novac iz takozvanih sigurnih fondova nego da budu servis građana.“

„O svemu ovome o čemu sada govorimo trebalo bi da javnost obavesti i RRA, i da na osnovu svojih monitoringa, koje su obavezni da rade po zakonu, kažu da li ima ili nema cenzure u medijima“, navodi Zoran Gavrilović. „Ono na šta često skrećemo pažnju je i sindikalno organizovanje novinara, koje je trenutno jako slabo. To je priča o zaštiti svojih prava, i pružanja solidarnosti kolegama koje znaju da će ostati bez posla ukoliko napišu neki tekst koji će biti cenzurisan. Tu bi trebalo i pojačati ulogu profesionalnih i strukovnih udruženja“, smatra Gavrilović.