1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Klima, ujedinjene Nemačke, Luter kao primer…

Nemački listovi danas komentarišu rezultate sastanka na vrhu EU, obeležavanje godišnjice pada Berlinskog zida i poukama reformacije.

default

"Ne" iza zatvorenih vrata: Kancelarka A. Merkel sa švedskim premijerom F. Rajnfeltom u Briselu

List Noje osnabriker cajtung piše povodom sastanka na vrhu EU o zaštiti klime: „Izgledi za uspeh sastanka na vrhu u Kopenhagenu o zaštiti klime u decembru prilično su loši. Odgovornost za to snosi predsednica nemačke vlade i ekolozi mogu samo da se zgražavaju postupkom kancelarke koja je važila za jednog od najvećih zagovornika zaštite klime. Angela Merkel je u Briselu, iza zatvorenih vrata, odbila bilo kakvu odluku o konkretnoj pomoći siromašnim zemljama u zaštiti klime. Pre svega Kina i Indija očekuju značaju pomoć Zapada u razvoju obnovljivih vidova energije, ali o tome kancelarka nije želela konkretno da se izjašnjava. Zbog toga više je nego izvestan neuspeh konferencije u Kopenhagenu.

Put u katastrofu

Ukoliko bogati Zapad nije spreman nešto da učini, ni siromašne zemlje ne vide poseban razlog da smanje emisiju ugljendioksida. Oklevanje Evropljana dobro će doći i SAD da ponovo zauzmu stav iščekivanja. Za kancelarkino „ne“ postoji jak razlog: kriza banaka i milijarde koje je država izdvojila za pomoć Komercbanki, Hipo riel istejtu i kompaniji napravila je veliki minus u budžetu i očigledno nije ostalo novca za klimu. To na međunarodnom planu čini Nemačku nepouzdanom i otvara put u klimatsku katastrofu“, piše „Noje osnabriker cajtung“.

Povodom godišnjice pada Berlinskog zida list Lauzicer rundšau piše: „Fondacija Konrad Adenauer, bliska CDU, organizuje danas u Berlinu svečanost pod nazivom „Pad Zida i ujedinjenje“ na koju su pozvani ugledni gosti – od kancelarke Angele Merkel i tadašnjeg kancelara Helmuta Kola do u to vreme predsednika SAD i Sovjetskog Saveza Džordža Buša i Mihaila Gorbačova. Zadužbina nije jedina koja povezuje pad Zida i ujedinjenje zemlje kao da je reč o istom događaju. Tim pogrešnim izjednačavanjem prožeto je ukupno obeležavanje 9. novembra 1989. kada je Berlinski zid postao deo istorije. Postavlja se pitanje šta će se uopšte slaviti 3. oktobra iduće godine kada se obeležava 20 godina ujedinjenja zemlje? Na dan pada Zida u novembru 1989. godine i sledeća tri meseca niko nije ni pominjao ujedinjenje. Bio je to jednostavno dan otvaranja granice – ni više, ni manje.

Naknadna pamet

Svakako, ako se objektivno posmatra otvaranjem granice Nemačka Demokratska Republika otišla je u istoriju. Ali, to je naknadna pamet. Naime, time se previđa da su tada postojale i druge mogućnosti i da je sve moglo i drugačije da se završi. Prvo, SSSR i NDR mogli su upotrebiti silu. Mogla je opstati reformisana NDR. Ili je moglo doći do nekontrolisanog sloma. Dve grupe su omogućile pad berlinskog zida – istočnonemački građani koji su hteli na Zapad i pripadnici pokreta za građanska prava. Nijedna nije u centru pažnje (sadašnjih svečanosti) i obe se instrumentalizuju za ostvarenje cilja koji nisu imale, ili čak koji su izričito odbijale. Pristalice građanskog pokreta želele su, na primer, da sačuvaju NDR, jedino su zamišljale drugačiju, istinski demokratsku NDR. Čak ni političari – Kol, Gorbačov, Buš – u to vreme nisu povezivali pad Zida sa ujedinjenjem Nemačke. Istina, nisu toliko vodili računa o pravu na samoopredeljenje građana NDR koliko o veoma komplikovanoj međunarodno pravnoj i vojnoj situaciji.

Pravo na slobodu

Tog dana, 9. novembra 1989. godine, građani su se izborili za osnovno ljudsko pravo – pravo na slobodu. Pokazalo se da diktature nisu večite, a još manje su večiti zidovi. To je poruka koja važi i danas – do Tibeta, Burme ili Severne Koreje. 9. novembar je dovoljno značajan dan – nije mu potreban dodatni istorijski dresing (u vidu povezivanja sa ujedinjenjem zemlje)“, piše list „Lauzicer rundšau“.

Danas je Dan reformacije i list Noje vestfeliše povezuje ga sa aktuelnom situacijom u zemlji:

Bildergalerie Deutschland Martin Luther in Wittenberg Sachsen-Anhalt

Traži se novi reformator: Spomenik Luteru u Vitenbergu

„I mnogi Nemci zaboravljaju da je danas Dan reformacije. Praznik podseća na Martina Lutera koji je pre 492 godine na vrata crkve u Vitenbergu izvesio svojih 95 teza i time pokrenuo na kraju Srednjeg veka najdublje reforme u našoj zemlji. Reformator nije doveo u pitanje samo tadašnji crkveni poredak nego i socijalne osnove društva. Osim toga, postavio je osnove za epohu Prosvetiteljstva koja je usledila dva i po veka kasnije i time za transparentnost u društvu. Doprineo je oslobađanju čoveka i bez Lutera Nemačka bi drugačije izgledala.

U svom delovanju nije vodio računa o sebi i sopstvenim interesima, nego o opštem dobru.

Drugačija vremena

Naravno, danas su drugačija vremena od 16. veka, ali ipak nedostaju ljudi čvrstih i jasnih ubeđenja. Nema ličnosti koje bi ljudima objasnile o čemu je reč i pokrenule društvo napred. Nova crno-žuta vlada odlaže reformu zdravstvenog sistema za budućnost i čeka šta će reći energetski lobi o zatvaranju nuklearnih elektrana. Kancelarka Angela Merkel ne bi bilo koga da povredi i neprestano balansira. Početak nove vlade ne uliva nade. Naprotiv, u znaku je izbegavanja izjašnjavanja – kolebanja oko poreske reforme samo su jedan primer nedostatka hrabrosti da se građanima kaže: nemamo novca, a ako imamo, to je novac vaše dece.

Budžet, sistemi socijalne zaštite, zaštita klime i životne sredine, obrazovanje, nedostatak pravde u društvu, privreda – svuda su potrebne reforme. Ali, pošto političari samo gledaju kako da prežive od izbora do izbora i od jednog do drugog ispitivanja javnog mnjenja i nova vlada izbegava sve te vruće teme. Potrebni su političari čvrstih ubeđenja i hrabrosti – gde je novi Martin Luter“, pita se komentator lista „Noje vestfeliše“.

nb/sb

  • Datum 31.10.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/KJiw
  • Datum 31.10.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/KJiw