1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Klezmer muzika ponovo u modi

Klezmer - tradicionalna narodna muzika Jevreja istočne Evrope osamdesetih je bila veoma popularna u Nemačkoj, a sada se sve više bendova u Evropi i Americi oduševljava tom muzikom.

Klarinet koji „cvili i jadikuje“, koji se „smeje ili jeca“ - sve je to tipično za klezmer muziku

Klarinet koji „cvili i jadikuje“, koji se „smeje ili jeca“ - sve je to tipično za klezmer muziku

Bez obzira da li je reč o pop, džez ili muzičarima koji se bave klasičnom muzikom, u klezmer muzici svako nalazi nešto što ga privlači. Helmut Ajzel je jedan od vodećih klarinetista u Evropi. Šta za njega znači ta muzika?

„Ako ja kao muzičar kažem da sam klezmer, to znači da sam medijum za muziku, a to protivreči sledećoj činjenici. Ako me neko pita šta radi jedan muzičar, moj odgovor glasi da pravi muziku. A ovde je primarna ideja da mi ne stvaramo muziku, nego je samo propuštamo, znači, mi smo kanal koji vodi od muzike do publike.“

Festival u Safedu

Helmut Ajzel i Giora Feidman vode radionice na Klezmer festivalu u Safedu u Izraelu. Držati časove klezmer muzike u Izraelu liči pomalo na „nadirođavanje Iroda“.

„Zaista je ludo. Uvek se misli da je Izrael bio Meka za tu vrstu muzike, ali to nije istina. Devedesetih je ta muzika bila gušena i izvođena je samo za turiste.“

U međuvremenu se situacija promenila. Safed je centar za klezmer muziku. Jednom godišnje, tokom festivala grad oživi, u njega se slije 300.000 gostiju iz celog sveta. Ali Safed je i nešto više od toga, kaže Helmut Ajzel:

„Safed je neverovatan grad. On je u srednjem veku bio središte kabalista i uvek imam osećaj da se nalazim na mestu, isto kao i u nekim crkvama, na kome je sakupljena ogromna količina mentalne snage. Safed je zaista posebno mesto i vi jednostavno primećujete da je tamo nešto drugačije.“

„Izrael je veoma mlada, ponosna država koja je nastala na hebrejskoj kulturi. Klezmer se više vezuje za jidiš i time automatski za potlačeno jevrejstvo. Upravo zato, ta vrsta muzike dugo vremena nije bila dobrodošla. Sada se situacija polako menja.“

Autorke: Gudrun Štegen / Željka Bašić-Savić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković

  • Datum 08.09.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/JVo5
  • Datum 08.09.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/JVo5