1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Klasična medicina sve bliža alternativnoj

Na Berlinskoj Univerzitetskoj klinici Šarite održan je prvi evropski kongres Integrativne medicine. Reč je o sve zastupljenijem trendu da se u lečenju pacijenata kombinuje klasična i alternativna medicina.

Akupunktura je odavno našla svoje mesto u savremenoj medicini

Akupunktura je odavno našla svoje mesto u savremenoj medicini

U mnogim zemljama, prilikom pojave nekog oboljenja, prvo se pokuša lečenje prirodnim načinom, a tek tada kada ta blaga metoda ne pomaže, prelazi se na lečenje klasičnim modelom zapadne medicine. U razvijenim industrijskim zemljama zapada je obrnuto. Sada kao i ranije najpre se pribegava načinima lečenja po pravilima školske medicine.

Ipak, promena u mišljenju, sve je primetnija, pre svega kada su u pitanju hronične bolesti kao i u borbi protiv bola - sve popularnije su metode kao što su homeopatija, akupunktura, kineska medicina ili antropozofija.

„Kada sam pre 17 godina (od 1990 di 1992.) radio u SAD, pitao sam kolege šta misle o alternativnoj medicini? Odgovori su bili standardni: To je ’vudu’. Dakle to je ’hokus-pokus’.“

Inhalacijom do zdravlja

Inhalacijom do zdravlja

Prof. dr Gustav Doboš je šef Klinike za prirodne načine lečenja u Esenu. Primeri koje navodi pokazuju tipičan odnos klasične medicine prema alternativnom načinu lečenja. Školska medicina dugo je važila kao jedina mogućnost u lečenju svih bolesti, ali u Nemačkoj kao i u drugim industrijskim zemljama, pacijentima to više nije dovoljno. To potvrđuje i doktorka Marija Frivald. Ona radi u fondaciji „Karl i Veronika Karstens“ koja podržava prirodne načine lečenja.

„Pacijenti ne žele da budu lečeni samo antibioticima ili operativnim zahvatima, već žele da njihovo ozdravljenje i kvalitet života budu potpomognuti prirodnim načinom lečenja i komplementarnim medicinskim postupcima.“

Azija otišla najdalje

Integracija alternativne medicine u kanonsku nije dovršen proces. Postoji potreba da se nešto učini na tom planu, smatra doktor Sirel Kumar iz Mombaja.

„Mislim da se u većini azijskih zemalja otišlo mnogo dalje kada se radi o uključivanju alternativnih načina lečenja.“

To su razlozi zbog kojih je u Berlinu održan prvi evropski kongres Integrativne medicine uz učešće 450 naučnika iz više zemalja. Nije slučajno što je kongres održan u Berlinu, jer u Nemačkoj postoji veliko interesovanje pacijenata, naglašava organizator kongresa profesor dr Štefan Vilih.

Pilula ili priroda?

Pilula ili priroda?

„Više od polovine stanovništva koristi alternativnu medicinu i tu postoji veoma velika potreba. Pacijenti koji koriste alternativnu medicinu često se osećaju uskraćenim, jer moraju da se opredele za jednu ili drugu metodu.“

Podela na alternativnu i školsku medicinu ne postoji u drugim zemljama.

„U Indiji je situacija sasvim drugačija nego u Nemačkoj. Mi imamo veoma dobar integrativni zdravstveni sistem. Pre svega tamo gde kombinujemo Ajur-vedu i školsku medicinu. Kombinacija Ajur-vede i školske medicine praktikuje se u većini velikih bolnica i primenjuje je većina lekara“, kaže dr Kumer.

Više vremena za pacijenta

Prirodni način lečenja našao je mesto i na nemačkim univerzitetima. Istraživanja se pre svega bave pitanjem koliko je komplementarni način lečenja terapeutski opravdan, efikasan i siguran. To je veoma važno da bi moglo biti prihvaćeno u okviru sistema zdravstvene zaštite.

Manje lekova, više prirodnih preparata

Manje lekova, više prirodnih preparata

Na Berlinskom kongresu vođene su plodne diskusije. Lekari i naučnici mogli su u okviru radnih grupa da se dodatno obrazuju. Mogli su da dobiju uvid u najnovije postupke lečenja i istraživačke projekte. To je bio dobar put na prevazilaženju predrasuda između homeopatije, antropozofske medicine, akupunkture, joge i kineske medicine. Doktor Kumer pozitivno je ocenio rezultate kongresa. On je ubeđen da Evropa može mnogo da nauči od Azije.

„Sasvim sigurno se od kineske medicine, koja je mnogo napredovala, može mnogo naučiti. Ja mislim da ona polako preuzima i druge azijske tradicionalne metode lečenja, kao što su Ajur veda i tibetanski načini lečenja.“

Početni koraci su načinjeni, ali za pacijente time ni izdaleka nisu rešeni svi problemi. Na margini kongresa, gospođa Puš iz Hanovera je ustanovila:

„Mogla bi se uštedeti ogromna suma novca ako bi lekari imali više vremena za pacijenta. I u razgovoru sa njim mogli bi da otkriju mnoge simptome. To treba da bude osnovni stav, a ne da se leče organi tako što se uradi EKG ili se rade rentgenski snimci, a pacijent više ne dolazi do reči.“

Vreme koje lekari posvete pacijentu isuviše je kratko. Možda bi u Evropi i na tom polju mogli da uče od mnogih drugih zemalja.

  • Datum 09.12.2008
  • Autor Gido Korsonek
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/GC9m
  • Datum 09.12.2008
  • Autor Gido Korsonek
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/GC9m