1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Klark: Kosovo nije njihova zemlja

Evropska unija je ta koja bi trebalo da pokaže odgovorno i jako liderstvo u rešavanju problema na Zapadnom Balkanu, smatra penzionisani američki general Vesli Klark, nekadašni glavnokomandujući Nato za Evropu.

Vesli Klark na panelu o „Preostalim otvorenim pitanjima Balkana“, u Briselu

Vesli Klark na panelu o „Preostalim otvorenim pitanjima Balkana“, u Briselu

Iako kaže da se bezbednosna situacija na Zapadnom Balkanu umnogome popravila u odnosu na devedesete godine prošlog veka, kada je on bio na čelu savezničkih NATO snaga za Evropu (1997-2000), penzionisani američki general, Vesli Klark upozorava da bi EU morala da kontinuirano i snažno bude prisutna u regionu. Govoreći na panelu o „Preostalim otvorenim pitanjima Balkana“, organizovanom u Briselu, u okviru dvodnevne konferencije o glavnim konfliktnim tačkama u svetu, Klark je kao član upravnog odbora Međunarodne krizne grupe, naglasio da su SAD prepustile EU vodeću ulogu u rešavanju problema na Balkanu.

On je za Dojče vele izjavio da su na Balkanu još prisutne otvorene rane, kao rezultat tragičnih godina za nama, kao i da se pred lokalno stanovništvo, od kojih su neki bili i žrtve ratnih zločina, postavio težak zadatak pomirenja i suživota. „Zato je i potrebno uporno, odgovorno i jako vođstvo od strane EU, kako bi se radeći sa izabranim lokalnim liderima, obrazovala i primenila odgovarajuća politika koja bi vodila pomirenju i neophodnom izlečenju“, smatra Klark.

Priština 20.9.1999. Hašim Tači, Bernar Kušner, Majk Džekson, Agim Čeku i Vesli Klark

Priština 20.9.1999. Hašim Tači, Bernar Kušner, Majk Džekson, Agim Čeku i Vesli Klark

Prebrzo prepuštene stvari u BiH

Vesli Klark, koji je od strane američkih vojnih snaga 1994. godine bio zadužen za planiranje odgovora na sukobe u BiH u obezbeđivanju NATO podrške UN trupama na terenu, smatra da su EU i međunarodna zajednica „prebrzo pustile“ stvari u BiH. Klark za Dojče vele kaže da u BiH još postoji potreba da se strane približe, da se formira zajednička vlada, koja bi bila efikasna u ostvarivanju potreba svojih građana.

„Vlasti ne izvršavaju svoje obaveze. Vlada nije formirana, ne promoviše se na dobar način ekonomski razvoj. To ne može da se uradi pod uslovima koji su prisutni i zato je tamo potrebno jače evropsko vođstvo“, smatra Vesli Klark.

Zaokruživanje države na Kosovu

Poslednja operacija kojom je Vesli Klark rukovodio kao glavnokomandujući združenih Nato snaga u Evropi bila je upravo intervencija na Kosovu. Neposredno posle rata na Kosovu, Klark je i penzionisan. Na pitanje kako danas vidi tenzija prisutne na severu Kosova, Vesli Klark za Dojče vele kaže da je to deo pokušaja zaokruživanja države i proces koji treba da se prođe.

„Kosovski Albanci, čija je to država, trebalo bi da preuzmu carinske obaveze. Sa druge strane, Srbija bi trebalo da pusti građane na severu Kosova. Oni će uvek imati srodstvo u kulturi, ali to nije njihova zemlja. U pitanju je postepeni proces, koji će se lakše sprovesti uz jako međunarodno vođstvo“, zaključuje Klark.

Evropskom perspektivom protiv nasilja

Opšti zaključak panela na temu preostalih otvorenih pitanja na Balkanu jeste da bi Evropska unija trebalo svojom liderskom ulogom, a ponajviše perspektivom članstva u Uniji datom Zapadnom Balkanu da zemlje regiona drži „uz sebe“, predstavljajući tako „pokretačku silu“ u pravcu mira, prosperiteta i demokratija, istovremeno sprečavajući „negativna okretanja“ nasilju ili sukobima iz prošlosti.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

DW.COM