Klanjanje pred žrtvama

Kristijan Vulf imao je samo 11 godina kada je tadašnji kancelar, socijaldemokrata Vili Brant kleknuo ispred spomenika jevrejskim žrtvama (u varšavskom getu). Na evropskoj konferenciji koju je juče u Varšavi organizovala fondacija „Fridrih Ebert“, Vulf je rekao da sasvim razume zašto je tada u Nemačkoj vođena kontroverzna diskusija o tom Brantovom gestu.

„Nemci su bili zabrinuti za budućnost zemlje, mada se ta zabrinutost kasnije pokazala nepotrebnom“, rekao je Vulf. „Klečanje je bilo i rezultat polemika o sadržaju ugovora (o pomirenju sa Poljskom). Bilo je to klanjanje pred žrtvama i priznanje odgovornosti prema Poljacima, Izraelu i Jevrejima u celom svetu“.

SPD zahvalio CDU

Kao predsednik SPD na konferenciji u Varšavi je govorio i Zigmar Gabrijel i zahvalio predsedniku, inače članu CDU, na njegovim rečima, jer su u sedamdesetim godinama pre svega hrišćanske demokrate kritikovale Branta.

„Hiljade socijaldemokrata shvataju vaše reči pravilno i kao unutrašnjepolitičko priznaje i poštovanje prema onome što su tada pretrpeli i biće vam zahvalni na tome“, rekao je Gabrije.

Poljski predsednik Bronislav Komorovski podsetio je da tada komunističke vlasti nisu dozvolile da se objave slike Vilija Branta kako kleči ispred spomenika Jevrejima, žrtvama nacista – mediji su izveštavali samo o polaganju venca i potpisivanju Varšavskog ugovora (kojim su priznate zapadne poljske granice). Tek godinama kasnije ta slika urezala se u svest ljudi.

Autori: Ludger Kazmirčak / Nenad Briski

Odgovorni urednik: Ivan Đerković