1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Kladionica – patologija najpoštenije kocke

U svetu kvota, kečeva i ikseva, mnogi pokušavaju da popune prazne novčanike. Uspevaju jedino da ih još više isprazne. Iako je poslovanje kladionica slabije u vreme krize, sve je više pravih patoloških kockara.

Pasionirani kladioničari reći će vam da je pogađanje sportskih rezultata, pre svega, jeftina zabava. Za svega 20 dinara stvarate kombinaciju snova kojom ćete zaraditi bar prosečnu platu u Srbiji. Milan Vasojević iz Beograda već godinama tikete popunjava skoro svakodnevno. „Ne mogu da gledam fudbalsku utakmicu, ako se nisam kladio na nju. Uglavnom igram kombinacije, na šest-sedam tiketa uplatim po 200 do 300 dinara. Moj najveći dobitak do sada je 200.000 dinara“, priča Milan. „Kladionica je najpoštenija kocka. Igrao sam i elektronski rulet i poker na aparatima, ali tu je softver takav da retko dobijate. Kod klađenja toga nema“, kaže Milan za DW.

Prosečan igrač koji se kladi na sportske rezultate ima od 25 do 40 godina, zaposlen je, sa srednjim ili visokim obrazovanjem, a na tiket troši između 20 i 180 dinara, navode u Udruženju priređivača igara na sreću – UPIS.

„Ljudi najčešće na jednom tiketu za malo para odigraju veliki broj utakmica, kao nekada u sportskoj prognozi“, priča radnik jedne od beogradskih kladionica, koji želi da ostane anoniman. On dodaje da je mlađima od 18 godina zabranjeno da se klade, ali da je zbog toga imao problema. „Dođe klinac i donese tiket za uplatu. Ja ga odbijem jer nije punoletan. On ode kući i vrati se sa ćaletom koji me onda napadne što nisam otkucao tiket“, navodi radnik kladionice.

Kao banka koja pare uzima odmah

Spezialklinik für Drogenmissbrauch in Belgrad QUALITÄT & EINSCHRÄNKUNG

Klinika u Drajzerovoj

Građani Srbije se često zanose da će odrati kladionicu što retkim srećnicima i pođe za rukom. Ipak, kladionica se ne oslanja na sreću, već na zakon brojki. Tako na primer, ako se kladite na ishod četiri utakmice (fiksevi) na jednom tiketu, postoji 81 moguća kombinacija rezultata, od čega igraču samo jedna kombinacija donosi dobitak, a ostalih 80 je u korist kladionice. „Pravljenje kvota je surova matematika. Matematika namešta da kladioničari u perspektivi ostavljaju kladionici novac“, objašnjava za DW Bojan Sovilj, primenjeni matematičar, direktor za istraživanje i razvoj kladionice „Mocart“. „Niko od nas ne primeti kada uloži sto dinara na tiket pa izgubi. Izgubite tako 50 puta, ali 51. put dobijete 4.500 dinara pa se radujete, pričate svima… A u stvari ste u minusu 500 dinara. To je nešto slično kao banka, samo što kladionica pare uzima odmah“, objašnjava Sovilj.

Najviše, uglavnom neutemeljnog, samopouzdanja imaju ljudi sa dojavom. Oni znaju kako će se završiti utakmica i spremni su da „opelješe kladionicu“. Dojave su uglavnom fama, tvrde u Udruženju priređivača igara na sreću. „Upravo su sportske kladionice najveći protivnici nameštanja sportskih rezultata, jer svako nameštanje ima za cilj da se kladionicama uzme novac“, kaže za DW direktor tog udruženja Rade Karan. „Naše udruženje ima veoma dobru saradnju sa Fudbalskim savezom Srbije i na pragu smo potpisivanja protokola o saradnji upravo u cilju zajedničkog delovanja protiv nameštanja rezultata fudbalskih utakmica u Srbiji.“

Dugogodišnji kladioničari, međutim, veruju u sasvim suprotnu priču – da su kladionice umešane u nameštanje mečeva. Najveće nameštanje u istoriji fudbala, prema uverenju Milana Vasojevića, dogodilo se 2009. godine, na revanš meču Reala iz Madrida i Liona u četvrtfinalu Lige šampiona. „Lion je kod kuće pobedio1:0, a uoči revanša u Madridu, u svetu i kod nas bile su milionske uplate na pobedu Reala, a taj meč je završen nerešeno, 1:1. Svima je poznato da je kladionica „Bet end vin“ sponzor Reala. Od zarađenog novca isplatili su i Ronalda koji je te godine potpisao za Real“, ubeđen je u ovu verziju Milan.

Počinje se uvek iz razonode…

Snežana Alčaz

Snežana Alčaz

U Udruženju priređivača igara na sreću kažu da teorija po kojoj ekonomska kriza dovodi do ekspanzije igara na sreću naprosto nije tačna. „Sa početkom ekonomske krize u svetu i najveći svetski priređivači beleže pad obima poslovanja od oko 25 odsto. Kod srpskih priređivača taj pad obima poslovanja iznosi od 25 do 30 odsto i on nažalost i dalje traje“, kaže Karan. „Jednostavno, igre na sreću cvetaju tamo gde ima para, a to su pre svega Severna Amerika, Australija, Velika Britanija, Švedska, države azijskog dalekog istoka…“

Nešto drugačije stvari vide u Specijalnoj bolnici za bolesti zavisnosti u Beogradu. Tvrde da vreme krize, uz legalizacija kocke i sve više mesta za klađenje, doprinosi rastu broj zavisnika od kocke. „Gotovo da nema pacijenta koji je zavistan od kockanja, a da bar jednom nije popunio tiket u kladionici. Uglavnom se počinje iz zabave i razonode, ali ima i onih koji poznaju fudbal, pa hoće da to znanje unovče u kladionici“, priča za DW psihijatar Snežana Alčaz, rukovodilac Centra za nehemijske zavisnosti. „Upravo sam imala pacijenta koji je bio poznati fudbaler i koji je sa svojim prijateljima počeo da se kladi zato što poznaje fudbal. Kaže da su imali dojave rezultata za nameštene utakmice. Tako se navukao i postao zavisnik od kocke.“ Prema rečima doktorke Alčaz, kockanje se svrstava u bolesti zavisnosti koje imaju dugotrajan tok i gde se često dešava vraćanje u bolest. Lečenje, dodaje ona, traje i do dve godine.

Kladionica-kafić-banka, to je urbani srpski trijumvirat. Uprkos tome što danas na svakom ćošku možete uplatiti tiket, u Udruženju priređivača igara na sreću podsećaju da je pre pet godina bilo dvostruko više kladionica u Srbiji. Trenutno ima 1.400 registrovanih objekata za klađenje, što Srbiju svrstava na 19. mesto u Evropi. Osim razvijenih (i znatno većih država), ispred Srbije su po broju kladionica Rumunija, ali i manje komšijske zemlje – Hrvatska i Bosne i Hercegovina.

Autor: Vladimir Minić, Beograd
Odg. urednik: Jakov Leon