1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Kiparski spor - nerešivo pitanje?

U Ženevi je, kako je bilo i očekivano, propao novi krug pregovora oko rešenja kiparske krize. Sukobljene strane se toliko grčevito drže sopstvenih stavova da niko više ne veruje u skoro rešenje.

default

Podeljena zemlja - granica između severa i juga Kipra

I dalje ni traga optimizmu. Sukobljene strane u kiparskoj krizi ne pružaju razloge za verovanje da bi kriza oko podele tog sredozemnog ostrva u skorije vreme mogla da se reši. Posle najnovijeg kruga propalih pregovora, generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun poručio je da su za rešenje kiparskog problema potrebni veći napori od onih koji su do sada uloženi.

Ban Ki Moon im UN Hauptquartier berichtet über anstehende Myanmar Reise

Generalni sekretar UN Ban Ki Mun

Sporno pitanje vlasništva

Predsednik Republike Kipar, koju Turska još uvek nije međunarodno priznala, Dimitris Hristofijas, krivca za zastoj u pregovorima vidu u Ankari. Zvanična Turska vraća lopticu grčkoj strani i tvrdi da ona snosi odgovornost za složeno stanje jer je 2004. odbacila plan UN koji su pre toga prihvatili turski Kiprani.

I pozicije između dva naroda su nepomirljive. Dok stanovnici ostrva grčkog porekla teže jedinstvenoj državi koja bi se prostirala na području celog ostrva, dotle tursko stanovništvo daje prednost rešenju koje sadrži labavi savez dveju država koje bi imale status gotovo ravan statusu samostalnih država. Hajnc Jirgen Akst, profesor političkih nauka na univerzitetu Duizburg-Esen smatra da se u mirovnom procesu pre svega treba usredsrediti na tri pitanja:

„Prvo je pitanje je pitanje privatnog vlasništva nad nekretninama, posebno stanovnika južnog, grčkog dela ostrva, koji su nakon invazije 1974. ostali bez poseda na severu. Drugo pitanje jeste da li će sever biti spreman na teritorijalne ustupke jugu i treće je pitanje bezbednosti, što je već duže vreme sporno“.

Pomoć iz Brisela

Merkel Zypern 2011

Dimitris Hristofijas i Angela Merkel

Tokom devedesetih grčka strana zalagala se za tzv. evropeizaciju kiparskog pitanja. To je manje-više rešeno ulaskom grčkog dela Kipra 2004. u Evropsku uniju. Istovremeno je međutim, grčki deo stanovništva, na referendumu odbio tzv. „Ananov plan“ koji je predviđao ujedinjenje severa i juga. Jedan od razloga zašto je grčki deo stanovništva to odbacio bila je i činjenica da je UN u svom planu Turskoj dopuštao da zadrži deo svojih jedinica na severnom delu Kipra.

Nakon toga su se međusobne optužbe intenzivirale. Turci svojim grčkim komšijama prebacuju da su prerano ustali od pregovaračkog stola. Bivši ministar spoljnih poslova Janis Kasoulidis pravda poteze grčke strane: „Neosporno je da smo prekinuli pregovore. Ali ne smemo da zaboravimo da je u prošlosti upravo turska strana bila kriva za prekide pregovora. Ono što mi sada moramo da učinimo jeste da se usredsredimo na sadašnjost, a ne da se ukopavamo na pozicijama koje samo produbljuju sukob. To nema smisla.“

Sličnog misli i nemačka kancelarka Angela Merkel koja je prilikom nedavne posete Nikoziji pozvala tursku stranu da se pomakne sa mrtve tačke i učini ustupke. Ali, prema pisanju grčkih medija, UN trenutno radi na novom mirovnom predlogu koji je više naklonjen turskim interesima. Grčko stanovništvo Kipra zato rešenje pre svega vidi u Evropskoj uniji i traži da se Brisel snažnije angažuje u raspetljavanju tog višedecenijskog problema.

Autor: Janis Papadimitriu / Nenad Krajcer

Odgovorni urednik: Ivan Đerković

DW.COM

Audio i video

  • Datum 31.01.2011
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Qwrx
  • Datum 31.01.2011
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Qwrx