Kipar: Problemi oko eventualne pomoći EU

Kipar je najmanja zemlja EU. Uprkos tome spasavanje ovog ostrva od državnog bankrota moglo bi da bude vrlo komplikovano. Ministar finansija Kipra Vasos Šarli rekao je da je zemlji potreban kredit u visini od dobrih 17 milijardi evra. Generalno gledano to je veoma malo u poređenju sa Grčkom, Portugalom i Irskom. Međutim, ako to posmatramo s obzirom na ekonomski učinak Kipra, tih 17 milijardi su ogromna suma. Upravo toliko iznosi bruto domaći proizvod. EU još nikada nije garantovala tako veliki udeo. Ali tu postoji jedan možda još veći problem. Međunarodni monetarni fond (MMF) zahteva od Evropljana, kako izveštava nemački list Zidojče cajtung, da u oprostu dugova učestvuju privatni poverioci. Jer, kako navodi MMF, bez toga Kipar uprkos svim merama štednje i reformama neće moći da podnese balast dugova. Bez otpisa dugova, kako navodi list, MMF neće uzeti učešća u paketu za pomoć Kipru.

Otpis dugova Grčkoj - izuzetak

Otpis dugova je do sada odobren samo jednom, i to početkom godine Grčkoj, a i tada tek nakon teških i dugih pregovora sa bankama. Vlade zemalja članica EU su tada neumorno naglašavale da je Grčka posebno težak pojedinačan slučaj, te da zbog toga neće biti daljih otpisa dugova. Ako se sada dato obećanje prekrši i poverioci još jednom budu morali da odustanu od svojih potraživanja, ponovo bi se izgubilo poverenje u monetarnu uniju. Investitori bi u tom slučaju morali da strahuju da će se isto desiti i sa drugim, mnogo većim zemljama poput Španije. Učešće MMF-a je izuzetno važno za zemlje koje su orijentisane na stabilnost poput Nemačke ili Holandije. One veruju da će se MMF, koji je širom sveta poznat po svojim strogim kriterijumima, postarati za više discipline, dok Evropljani radije ne gledaju tako kada je reč o međusobnom pružanju pomoći. Čak i sama pretnja da bi MMF mogao da ne učestvuje u pomoći mogla bi znatno da poveća pritisak na Kipar da reši probleme koji su doveli do poteškoća.

Teška odluka za EU

Koliko se Kipar već sada nalazi blizu ponora, pokazuje upozorenje jednog službenika Ministarstva finansija Hristosa Pacalidasa. On je pre nekoliko dana u parlamentu u Nikoziji rekao da "ukoliko zemlja u narednih nekoliko dana" ne primi 250 do 300 miliona evra, ona neće biti u stanju da vraća dugove. U svakom slučaju proći će još sedmice pre nego što prve novčanice evra stignu na ovo ostrvo. U ovom trenutku Trojka, koju čine Evropska komisija, Evropska centralna banka i MMF, ispituje stanje na Kipru. Krjem januara bi o svemu trebalo da se izjasne ministri finansija evrozone. Još uvek nije sigurno da će oni odobriti pomoć. Političke poteškoće se ogledaju u tome da je Kipar, kao zemlja koja je nekada imala veoma nizak porez, izgradila orgoman bankarski sektor, koji je onda s obzirom na finansijsku i ekonomsku krizu zapao u nevolje. Kipar je drugim zemljama sa visokom stopom poreza uvek bio trn u oku. Osim toga stalno su postojali prigovori o pranju novca. Spasavati kiparske banke, za zemlje koje daju kreditna sredstva, značilo bi novcem poreskih obveznika podržavati konkurenciju. Ali ako se sa druge strane dozvoli da banke na Kipru propadnu onda se rizikuje da ostrvo izgubi svoj važan ekonomski stub. Posledice bi bile velika nezaposlenost i recesija. Pred EU je sada teška odluka.

Autori: Kristof Hazelbah / Zorica Ilić

Odg. urednica: Ivana Ivanović