Kipar ponovo ujedinjen?

Himna ujedinjenog Kipra već postoji. Komponovana je pre 4 godine, kada se činilo da je ujedinjenje nadomak ruke. Međutim, u proleće 2004. kiparski Grci odbili su plan generalnog sekretara UN Kofija Anana. Četiri godine kasnije izabrali su novog predsednika Dimitrisa Hristofjasa, političara levice koji je pomirenje sa kiparskim Turcima i ponovno ujedinjenje Kipra deklarisao kao svoj najvažniji cilj.

Istorijski dan za Kipar

Hristofijas se dobro slaže sa svojim partnerom u pregovorima Mehmedom Ali Talatom, predsednikom Turske republike Severni Kipar, jedne međunarodno potpuno izolovane zemlje koju je priznala samo Turska.

Kipar je podeljen od 1974. godine – zidinama i bodljikavom žicom. Grančnih prelaza ima samo nekoliko. Kiprani mogu sa vizom koja važi jedan dan da prelaze iz jednog dela u drugi. Sve to bi sada trebalo da nestane. Za pregovaračkim stolom sedi i specijalni posrednik UN Aleksandar Dauner, bivši misnitar spoljnih poslova Australije. Posle dvočasovne, prve runde on je izjavio:

„Ovo je bez sumnje istorijski dan za kipar. Iznenadili su me otvorenost i dobra volja dvojice lidera.“

Mir na našem ostrvu

Ima stanovnika Kipra koji su tokom 34 godine podele ostrva morali da prebegnu u drugi deo i sada žele da se vrate u svoju domovinu, u svoje kuće. Međutim, tamo sada žive neki drugi Kiprani. Postavlja se pitanje kako će Hristofijas i Talat da reše taj problem.

250.000 turskih Kiprana se plaše da će ih 700.000 grčkih Kiprana nadjačati i zbog toga žele da turska vojska ostane na ostrvu. To međutim grčki Kiprani ne žele da prihvate.

„Učninićemo sve da što pre ostvarimo cilj“, kaže Hristofijas, a Talat dodaje: „Nadamo se još ove godine“.

Mnogo toga ima da se uradi. Već za nedelju dana, 11. septembra planiran je sledeći susret. Cilj je jasan – ujedinjeni Kipar bi trebalo da bude federacija turskog severa i grčkog juga. Kiprani žele rešenje koje će doneti večni mir na, kako je Talat rekao, naše ostrvo.