Kipar mora pod finansijski „kišobran“ EU | Evropa | DW | 26.06.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Kipar mora pod finansijski „kišobran“ EU

Kipar je šesta po redu zemlja koja će pod finansijski štit evro-zone, jer više ne može bez tuđe pomoći da se izvuče iz dugova.

Kiparska vlada dugo je oklevala da pristane na ovu meru, jer pomoć finansijskog štita obično prate i stroge odredbe o štednji. Vlada u Nikoziji strahuje da bi davaoci kredita mogli da traže da Kipar poveća svoj tradicionalno niski porez na porez koji plaćaju tamošnja preduzeća – to bi moglo da uplaši investitore i ulagače.

Još se ne zna tačno koliko milijardi će biti potrebno Kipru. Andreas Mavrojanis, vice-ministar za odnose sa Evropskom unijom, pre nekog vremena je procenio da će biti dovoljno četiri milijarde evra. On je naglasio i da je kiparska privreda u dobrom stanju, ali da problemi, u meri u kojoj se javljaju, predstavljaju odjek problema u Grčkoj:

Kiparske banke uložile milijarde u grčke državne obveznice

Kiparske banke uložile milijarde u grčke državne obveznice

„Naše brojke grubo gledano nisu loše. U redu, nisu ni savršene. Imamo teškoća, ali ih držimo pod kontrolom. Pravi problem koji stvara nesigurnost, jeste veliko opterećenje koje kiparskim bankama stvaraju grčke državne obveznice i grčki dugovi koji se ne vraćaju. Najveća teškoća zapravo je ta velika prepletenost sa grčkim tržištem.“

Milijarde nisu dovoljne

Primer je „Sajprus popjular bank“ (Cyprus Popular Bank), druga po veličini kiparska banka, koja je uložila milijarde u grčke državne obveznice. Kada je Grčkoj otpisan veliki deo duga, te obveznice su izgubile više od polovine svoje vrednosti. Osim toga, pomenuta banka je mnogim grčkim firmama i privatnim licima dala kredite, a sada mnogi te kredite ne mogu više da vraćaju. Rezultat svega jeste da je „Sajprus popjular bank“ prošle godine imala gubitak od 3,6 milijardi evra i sada joj preti bankrot. Još ove nedelje joj je potrebna finansijska injekcija od 1,8 milijardi evra. Ova banka nije jedini takav slučaj na Kipru.

Kipar je zapravo još pre pola godine trebalo da zatraži pomoć Finansijskog štita, ali se tada pojavila Rusija koja je dala toj državi kredit od dve i po milijarde evra sa povoljnom kamatom. Rusija to čini u okviru svojih dobrih odnosa sa Kiprom, a moguće je da će priskočiti u pomoć sa još jednim kreditom. I pored toga, sve te milijarde – nisu dovoljne. Kipar će morati pod finansijski štit, i to baš u nedelji u kojoj bi trebalo da preuzme predsedavanje Evropskom unijom.

Iako će ta zemlja morati da se spasava tuđom pomoći, Andreas Mavrojanis postavlja visoke ciljeve tog predsedavanja koje počinje 1. jula: „U teškim vremenima ljudi veruju da je Evropa deo problema, a ne deo rešenja – to moramo da promenimo!“ On sada želi ne samo da povrati poverenje oko 900.000 svojih sunarodnika već i 500 miliona građana EU – na primeru svoje zemlje on želi da pokaže da Finansijski štit funkcioniše i da će pomoći Kipru, da će ova ostrvska republika ponovo stati na svoje noge i isplatiti kredite koji su joj u tome pomogli.

Autori: Tomas Borman, Istanbul (ARD) / Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković