Kipar između krize i šanse | Evropa | DW | 06.07.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Kipar između krize i šanse

Kipar, mala zemlja sa velikim problemima, uzdrmala je čitavu evrozonu. Osim grešaka vlasti u Nikoziji postavlja se pitanje šta je Evropa uradila da pomogne Kipru. Krizu ove ostrvske države neki vide i kao šansu.

A man waits his turn as women chat in front of the ATM of a bank in the Cypriot capital Nicosia on March 19, 2013. Cyprus was revisiting a bailout package hours before a parliamentary vote on the deal after the eurozone urged a rethink on a controversial levy on bank deposits that sparked outrage at home and roiled global markets. AFP PHOTO/YIANNIS KOURTOGLOU (Photo credit should read Yiannis Kourtoglou/AFP/Getty Images)

Zypern Bank Finanzkrise

Poreski raj je prošlost, a ni o peščanim plažama Kipra se više ne govori kao pre. Kriza iz temelja potresa malu ostrvsku državu, a posebno su pogođena dva pomenuta stuba ekonomije – bankarstvo i turizam. Privredna sudbina tako je – kao i u slučaju Grčke, Irske, Portugalije – povezana sa Evropskom unijom, Evropskom bankom i MMF-om. Međutim, slučaj Kipra je otvorio velika pitanja koja prevazilaze obale ove zemlje, pitanja koja zadiru u samu suštinu evrozone i pomoći zemljama u krizi.

Bez strategije

Titel: Endstation Kroatien? Beschreibung: Endstation Kroatien? Südosteuropa und die Perspektiven der EU-Erweiterung. Diskussion über die Zukunft der EU-Erweiterung unter dem Einfluss der Wirtschafts- und Finanzskrise. Leipziger Buchmesse, 14.3.2013. Professor Heinz-Jürgen Axt ist Vize-Präsident der Südosteuroa Gesellschaft. Foto: Nemanja Rujević/dw

Hajnc-Jirgen Akst

„U pitanju je tumaranje u mraku, nema dugoročne strategije“, smatra profesor Hajnc-Jirgen Akst, potpredsednik nemačkog Društva za jugoistočnu Evropu. „Političari su uzdržani, odlučuju uvek od slučaja do slučaja. Mi recimo sada ne znamo da li će Slovenija upasti u sličnu krizu. Kako će se na to reagovati – opet ne znamo. Političari su veoma oprezni“, rekao je Akst na podijumskoj diskusiji u centrali Dojče velea u Bonu.

Kipar je od 2004. članica Evropske unije, a zajedničku valutu koristi od 2008. godine. Iako sa 17,5 milijardi evra privrednog obrta godišnje ima jedan od najmanjih budžeta evrozone, Kipar je žestoko protresao celu Uniju. „Kipar je pre pristupanja monetarnoj uniji ispunio uslove tako što je snizio dug“, kaže profesor Akst. „Nažalost to nije bilo trajno i relativno brzo, nakon 2008, ponovo je skočio budžetski deficit kao i ukupna zaduženost. Može se reći da se zemlja poslužila trikovima kako bi ispunila kriterijume za evrozonu.“

Šansa za pravu reformu

Stručnjaci su ukazivali na dolazeću krizu još prošle godine. Dobar indikator bila je tesna povezanost dve najveće kiparske banke sa grčkim bankama. Kada su grčkim bankama opraštani dugovi, kiparske milijarde su jednostavno propale. Mnogi su konstatovali da je Kipar kolateralna šteta krize u ekonomski većoj Grčkoj.

The Cypriot, left, and EU flag are seen at the Cypriot delegation building in Brussels on Sunday, March 24, 2013. The EU says a top official will chair a high-level meeting on Cyprus in a last-ditch effort to seal a deal before finance ministers decide whether the island nation gets a 10 billion euro bailout loan to save it from bankruptcy. (AP Photo/Virginia Mayo)

Kipar je dobio pomoć od 10 milijardi evra

„To je naučno tumačenje koje više ima veze sa tajmingom kriza“, smatra novinar Janis Papadimitriju, dopisnik DW iz Atine i Brisela. „Isto bismo mogli da kažemo da je čitava kriza počela u SAD. I to je apsolutno tačno. To ne znači da Amerikanci nemaju pojma o ekonomiji. Sporedna je stvar gde je kriza počela, ključno je da se proširila. Važno je da se za ovu, evropsku krizu pronađe celovito evropsko rešenje“, kaže Papadimitriju i dodaje: „Ne postoji čarobni štapić. Traži se samo pravi izbor političkih i ekonomskih mera.“

Kipar - primer hroničnog kapitalizma

Sve finansijske krize liče jedna na drugu, smatra Mihalis Persianis, urednik ekonomske rubrike u dnevniku Katimerini iz Nikozije. „Na Kipru imamo klasičan primer hroničnog kapitalizma – mnogo kredita, što brže to bolje. Uzrok naše krize bio je da smo skrštenih ruku posmatrali druge krize, a nismo politički delali“, kaže ovaj novinar. Dodaje da teška vremena za Kipar nose i šansu za istinsku reformu: „To je prilika da se sprovedu dugo planirane reforme u javnoj službi i institucijama. Kipar ima malu privredu koja može da se postavi na noge brže i jednostavnije nego recimo Grčka“, zaključio je Persianis na diskusiji u Dojče veleu.

Autori: Jordanka Jordanova / Nemanja Rujević

Odg. urednica: Ivana Ivanović