Kinezi preko Mađarske u EU

Lucen Mai je vlasnica jedne prodavnice. Za samohranu majku sa dve devojčice, počinje 16-časovni radni dan. Njena mlađa ćerka Ceng Ci Fang ide u mađarsku školu. „Krenula je ove školske godine. Njen mađarski je sada dovoljno dobar, ali, što je još važnije, sada dobro govori i kineski“, kaže Lucen Mai.

Njena starija ćerka Ceng Ci Jang još ima problema sa dvojezičnošću. Majka Lucen 11-godišnju devojčicu vodi u posebnu školu, gde ide većina kineske dece iz Budimpešte. Reč je o mađarsko-kineskoj školi u komšiluku.

Časovi i na kineskom i na mađarskom

U Mađarskoj živi više od 12.000 Kineza, 4000 više nego pre deset godina. Priliv Kineza se nastavlja. Zato je otvorena i specijalna škola.

„Ustanite“, naređuje mađarska nastavnica matematike pred početak prvog časa. Zatim nastupa jedan učenik: „Poslušno prijavljujem, nastavnice, da su svi učenici ovog razreda na broju. Niko od nas 19 nije odsutan. Razred je spreman za čas matematike.“

Čas je na mađarskom, ali ni u Kini ne bi izgledao drugačije. Direktorka škole Šušana Erdelji zajedno sa kineskim zamenikom rešava sve probleme. Deca uče po mađarskom nastavnom planu, ali neki časovi su samo na kineskom, kao na primer čas umetnosti.

Olakšice za vize

Mađarski glavni grad Budimpešta želi da ima koristi od Kineza, jer oni doprinose otvaranju novih radnih mesta. Mađari su 1991. godine ukinuli vize za Kineze. Kasnije je ona opet uvedena, ali uz olakšice kada je reč o poslovanju.

„Naravno da je članstvo Mađarske u Evropskoj uniji delovalo kao magnet na Kineze. Oni koriste našu zemlju kao odskočnu dasku za Evropu. Mi smo za kinesku zajednicu neka vrsta mosta između Istoka i Zapada“, objašnjava Atila Kiš, zamenik direktora mađarskog Ureda za imigraciju.

Autori: Frank Hofman / Mirjana Kine-Veljković

Odgovorni urednik: Ivan Đerković