1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Kinezi dolaze? Ne, oni su već tu…

Kinezi finansiraju izgradnju mosta Borča-Zemun. Kredit povoljan, otplata 15 godina. Taj sistem primenjuju u celoj Istočnoj Evropi i tako preuzimaju ekonomski primat. O tome piše i nemačka štampa.

Kinezi se manje bave politikom, a više ekonomijom

Kinezi se manje bave politikom, a više ekonomijom

Povodom izgradnje mosta preko Dunava kod Beograda, list Frankfurter algemajne cajtung u opširnom članku piše o kineskom angažovanju u jugoistočnoj Evropi:

„Osnovni razlog što su kineske ponude tako privlačne jeste u tome što Kinezi odmah obezbeđuju i potreban novac za velike projekte. Isti model zapaža se u celom regionu: kineske banke daju povoljne kredite uz čiju pomoć vlade malih balkanskih zemalja, koje su u finansijskom tesnacu, ostvaruju programe podsticanja privrednog rasta ili plaćaju velike projekte za koje onda angažuju kineske firme. I za razliku od EU ili MMF, Kinezi daju novac ne zahtevajući strukturne reforme ili kresanje državnih izdataka. U slučaju beogradskog mosta preko Dunava „Eksport–import banka Kine“ dala je kredit od 145 miliona evra uz kamatu od tri procenta sa rokom otplate od 15 godina. „To su uslovi koje u ovim vremenima krize nigde ne bismo dobili“, citira list Vericu Kalanović, ministarku za Nacionalni investicioni plan.

Albanija, Mađarska, Moldavija, Grčka…

Dok je tokom proteklih godina Kina obezbeđivala u Africi i Južnoj Americi sirovine za svoju industriju, istočna Evropa sada postaje područje za izvoz kineske tehnologije. Crna Gora je upravo dobila kredit od 47 miliona dolara za kupovinu kineskih brodova. Belorusija od 2007. godine ima sporazum o strateškom partnerstvu sa Kinom. Predsednik albanske vlade Salji Beriša, čija zemlja je već jednom – u vreme Enver Hodže – bila kineski bastion u Evropi, najavio je posle razgovora sa predsednikom Hu Đintaom otvaranje slobodne trgovinske zone za kinesku privredu.

Mađarska se nada da će postati čvorna tačka kineske trgovine sa Evropom. Otvorena je i dvojezična mađarsko-kineska škola kako bi se obrazovali stručnjaci. U Izmiru i Talinu kineski investitori upravljaju lukama ili pregovaraju o njihovom preuzimanju. Kompanija „Kineska prekomorska inženjerska grupa“ u infrastrukturne projekte u Moldaviji ulaže milijardu evra uz uobičajene kineske uslove – tri odsto kamata, 15 godina otplata. To je ogromna suma ako se ima u vidu da je društveni proizvod Moldavije prošle godine bio samo četiri milijarde evra.

I članica EU Grčka ima sa Kinom sporazum o strateškom partnerstvu i nada se da je u Pekingu našla kupca za državne obveznice kako bi finansirala budžetski deficit. Jedna kineska firma ima koncesiju za pretovar kontejnera u najvećoj grčkoj luci Pireju. U Atini priželjkuju da grčke luke postanu mesto pretovara kineske robe za Evropu. U svakom slučaju Kinezi će u grčke luke uložiti tri milijarde evra.

„Dok Moskva i Vašington diskutuju o nuklearnom razoružanju i nadmeću se oko interesnih sfera, svedoci smo kako je bogata i samouverena Kina na najboljem putu da ih pretekne u krajnje iznenađujućoj areni“, prenosi izjavu bivšeg američkog ambasadora u Kišinjevu Luja O’Nila Frankfurter algemajne cajtung.

na sledećoj strani:

Malo transparentnosti oko klime ne škodi

CD kupljen, rasprava dobra