Kinezi dolaze kroz Ledeno more | Politika | DW | 09.09.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Kinezi dolaze kroz Ledeno more

Klimatske promene i topljenje leda nanose privrednicima štete koje se mere milijardama, tvrde stručnjaci. Ali, otapanje leda na Severnom polu donosi i koristi. Otvara kraći pomorski put za trgovačke brodove.

Kad neki brod ide iz Kine u Evropu obično plovi preko Indijskog okeana i Sueckog kanala. To je već gotovo vek i po najkraći put, a moderan teretni brod pređe ga za šest do sedam sedmica. „Naš brod je prošao Beringov moreuz. Trenutno smo pored Norveške“, izjavio je Kai Meiđijang iz kineske državne brodarske kompanije COSCO. Teretni brod Jongšeng natovaren je sa gotovo 20.000 tona robe, a krenuo je 15. avgusta iz luke Taićang, jednog trgovačkog grada blizu Šangaja. Dolazak u Roterdam očekuje se danas ili sutra (9. ili 10. septembra). Čitavo putovanje trajalo je manje od četiri sedmice.

Ušteda 12 dana

Put preko Severnog ledenog mora je za oko 12 dana kraći nego onaj kroz Suecki kanal. Zahvaljujući klimatskim promenama, takozvani Severoistočni prolaz prohodan je oko četiri meseca. Prvi put su dva broda prošla tim putem 2009. godine, a 2012. prošlo ih je 46. Sada Kina po prvi put šalje jedan komercijalni brod kroz nekada neprohodni prolaz.

Putovanje je organizovao menadžer Cai Meiđijang. „Ovaj transportni put je mnogo kraći i za brodski transport je to od velike prednosti. Manja je i potrošnja goriva“, kaže Cai u razgovoru za DW. Osim toga, tradicionalni put nije bezopasan. Između Indonezije i Malezije vrebaju pirati, kao i ispred obale Somalije. A ni stanje u Egiptu trenutno ne čini put kroz Suecki kanal sigurnijim.

Na tradicionalnom putu kroz Indijski okean i Suecki kanal vrebaju opasnosti, ali ni severni put nije bezopasan

Na tradicionalnom putu kroz Indijski okean i Suecki kanal vrebaju opasnosti, ali ni severni put nije bezopasan

Brodari širom sveta imaju velikih problema zbog sve veće cene goriva, kaže Cai Meiđijang. Zato kraći put donosi profit, a pored brodara, i trgovci bi mogli da snize cene zbog manjih troškova transporta robe. Istovremeno, rokovi isporuke mogli bi bolje da se kalkulišu. „Može bolje da se planira“, kaže stručnjak za trgovinu Filip Koh iz Industrijske i trgovinske komore Hamburg. „To bi moglo da dâ novi podsticaj trgovini.“

Veliki rizici u Severnom ledenom moru

Za to vreme polarni led ne prestaje da se topi. Ove godine su ruske vlasti dozvolile prolaz 400 brodova uz njihovu severnu obalu, a ta tendencija je u porastu. Naučnici poput američkog meteorologa Marka Serezea veruju da bi, ako temperature budu rasle ovako osetno, tokom leta 2030. godine čitavo Severno ledeno more moglo da bude bez leda.

Ipak, ni novi put nije bez rizika. Iako je morski put tokom leta prohodan, brodove ugrožavaju brojne ledene sante. Ako neki teretni brod plovi kroz Severno ledeno more, na palubi mora da bude i jedan ruski vodič. Nekad plovidbu, za svaki slučaj, prati i ruski atomski ledolomac. Sve to opet poskupljuje troškove i umanjuje prednost u odnosu na tradicionalni put.

Suecki kanal je postao nesigurniji zbog nemira u Egiptu

Suecki kanal je postao nesigurniji zbog nemira u Egiptu

Brodari znaju za taj rizik i zato mnogi radije idu tradicionalnim putem. Kroz Suecki kanal svake godine prođe oko 20.000 brodova, a kroz Severno ledeno more samo mali deo. Za sada. „proći će još nekoliko godina dok ovaj put bude mogao da bude znatno više korišćen“, smatra Filip Koh iz Industrijske i trgovinske komore Hamburga.

Potrebna međunarodna regulacija

Rizici ne postoje samo što se tiče ekonomije već i ekologije, kaže za DW stručnjak „Grinpisa“ (Greenpeace) Jerg Federn, jer Severni pol, za razliku od Južnog, za sada nije zaštićeno područje. Zato mnogi brodovi koriste teško ulje čiji izduvni gasovi još više zagađuju okolinu. Eventualni sudar nekog broda sa santom bio bi katastrofalan za okolinu.

„Međunarodna politika mora da stvori prave okvire kako bi se roba transportiralo koliko god je moguće bezbednije i sa što manjom štetom po okolinu“, kaže Federn. Međunarodna pomorska organizacija (IMO) trenutno radi na novim propisima nazvanim „Polarni kod“ (Polar code) koji bi regulisali prolaz kroz Severno ledeno more. Ali, taj zakon može da stupi na snagu najranije 2014. godine, a do tada će stotine brodova proći kroz Ledeno more.

Autori: Mu Cui / Anto Janković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković