1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Kinesko-nemačka diplomatska ofanziva

Nemačka i Kina od prošle godine održavaju redovna savetovanja na nivou vlada. U prvom planu su ekonomska pitanja, a izgleda da će i u budućnosti ona igrati najvažniju ulogu.

Mnogi se pitaju da li je smrt Bao-Baoa, najstarije pande u Berlinskom zoološkom vrtu možda loš znak uoči posete nemačke kancelarke Angele Merkel Kini ove sedmice. Na kraju krajeva Bao-Bao je u mladosti kao poklon kineskog državnog rukovodstava tadašnjem kancelaru Helmutu Šmitu odigrao simboličnu ulogu u procesu zbližavanja Istoka i Zapada.

Izvoz u Kinu – spas

Panda Bao-Bao, stigao je u Berlin 1980. kao diplomatski poklon, uginuo je nedavno u 34. godini

Panda Bao-Bao, stigao je u Berlin 1980. kao diplomatski poklon, uginuo je nedavno u 34. godini

U međuvremenu su se Nemačka i Kina daleko odmakle od te „panda-diplomatije“. Saradnja je veoma bliska, a simbol te suradnje su i redovne nemačko-kineske konsultacije na nivou vlada. Kina je jedina zemlja van Evropske unije koja uživa toliko poverenja Berlina. Ovog četvrtka (30.8.) na redu je druga runda savetovanja. Pre godinu dana kineski šef kabineta Ven Điabao doputovao je u Nemačku u pratnji čak 13 ministara. Najveća kineska spoljnopolitička delegacija ikad, ubrala je i rekordnu „žetvu“ ugovora sa domaćinom: 14 i to u vrednosti od oko 20 milijardi evra.

Takvi iznosi ne čude, ako se uzme u obzir činjenica da je Nemačka najvažniji trgovinski partner Kine u Evropi, a da je Evropa, istovremeno i najvažniji kineski partner na svetu. Rekordni izvoz nemačkih proizvoda u Kinu, pre svega mašina i automobila, delimično je kompenzovao smanjenje izvoza u krizne delove sveta, pre svega na evropskom kontinentu.

Podela tržišta

Uprkos političkim, i po koji put privrednim trzavicama, poput pitanja zaštite autorskih prava, ekonomski odnosi Kine i Nemačke se, kako smatra Sebastijan Hajlman, ekonomista i stručnjak za Kinu, razvijaju bez zastoja. Razlog za to je i svojevrsna podela nadležnosti između dva industrijska giganta. „Nemačka je zadužena za visoku tehnologiju i za industrijske proizvode u visokom platnom segmentu, dok je Kina preuzela sektor srednje skupih i jeftinijih proizvoda namenjenih zemljama u razvoju“, kaže Hajlman.

I za nemačku kancelarku poboljšanje ekonomskih odnosa sa Kinom igra primarnu ulogu. Ipak, ona isto tako voli da naglašava da kinesko-nemačka razmena nije isključivo privredne prirode: „Od nauke preko poljoprivrede pa sve do pravosuđa i zaštite okoline“, saopštila je nedavno kancelarka preko svoje redovne video-poruke na internetu.

Kina zaokupljena sama sobom

Razvoj odnosa prati ekonomiju

Razvoj odnosa prati ekonomiju

Međutim, na spoljnopolitičkom planu, Nemačka i Kina voze različitim kolosecima. To je naročito vidljivo na primeru Sirije, gde Kina uporno odbija da prihvati sankcije Ujedinjenih nacija protiv sirijskog vlastodršca Asada. Slična je situacija i sa Iranom. Učesnici na kinesko-nemačkim savetovanjima na nivou vlada, dotiču se škakljivih tema, ali od te razmjene ne treba, kako kaže berlinski politikolog Eberhard Zandšnajder, očekivati previše.

Takav je slučaj i sa predstojećim konsultacijama. Razlog za to treba tražiti u trenutnim previranjima u partijskom vrhu. Komunistička partija Kine nalazi se pred ključnim promenama koje bi trebalo da se dogode na 18. kongresu stranke. Eberhard Zandšnajder zato smatra da se pre kadrovskih promena neće mnogo toga promeniti. „Kina je trenutno pre svega okupirana potragom za naslednicima na vrhu. Tak nakon promene, iz Pekinga se mogu očekivati impulsi za nove smernice“, zaključuje berlinski politikolog.

Autori: Matijas fon Hajn / Nenad Krajcer
Odgovorni urednik: Ivan Đerković