Kineski u nemačkim učionicama | Mozaik | DW | 08.12.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Kineski u nemačkim učionicama

Kineski nije nimalo lak jezik, ali sve više nemačkih učenika i u redovnoj nastavi bira – kineski. I mnogi roditelji uvereni su da će to znanje pomoći njihovoj deci u karijeri koja ih čeka.

Dok još uvek mnogi njihovi vršnjaci uče engleski, francuski ili španski, đaci Lajbnicove gimnazije u Remšajdu pažljivo slušaju potpuno tuđe reči: „Tā – tǔdì – xiōngdìjiěmèi – shuǐ! Tačno tako!“

I pohvala đacima zvuči malo čudno, jer kineski im predaje mlada Kineskinja Jun Gao. Ali učenici su oduševljeni: „To mi je odlično jer se odmah čuje kako govori pravi Kinez. Kad nam je gospođa Gao čitala jedan tekst, odmah se čula razlika jer ona ne čita tako polagano, kao naša učiteljica“, objašnjava nam Filip.

Učiteljica je Kristine Du, Nemica koja je mnogo godina živela u Kini. Sada drži nastavu u dve gimnazije u Remšajdu, a sve je više škola koje nude učenje kineskog jezika. Danas 64 škola u Nemačkoj nudi kineski kao strani jezik u redovnoj nastavi, a dvestotinak njih nudi kineski kroz sekcije.

Glavni motiv mnogih roditelja i učenika su sve značajnije privredne veze Kine i Evrope, što onda znači i da će oni koji znaju kineski, lakše dobiti dobar posao. Konačno, kineski je maternji jezik više od 800 miliona ljudi i time je najrasprostranjeniji maternji jezik naše planete.

Ne prepoznajem baš – ništa!

Ali nemačkim đacima nije lako: oni koji uče engleski, francuski, italijanski ili španski uvek će se iznova susretati sa rečima koje se nalaze i u nemačkom. I kod učenja slovenskih jezika ili čak arapskog još ima mnogo reči koje su prodrle u nemački. Ali kod kineskog je gotovo sve – nepoznato.

Doduše, kineski nema članove niti glagolska vremena, ali zato ima hiljade hijeroglifa koje treba naučiti. Povrh toga, kineski je jezik gde i sićušna razlika u naglasku nekog sloga može da znači sasvim drugu reč – kako učenicima strpljivo objašnjava Jun Gao.

Lektorka iz Kine zapravo i sama ima korist od boravka u Nemačkoj jer je kod kuće, na severu Kine, studirala nemački. S obzirom na to da sve više đaka u Nemačkoj želi da uči kineski i da nema mnogo nastavnika koji bi mogli da podučavaju taj jezik, pomaže nemačka Služba za pedagošku razmenu koja je organizovala i dolazak Jun Gao u Nemačku. Zato je i ona zadovoljna svojim boravkom u Nemačkoj: „Mislim da to nije samo prilika da poboljšam svoj nemački, nego i da proširim svoj horizont i više naučim o nemačkoj kulturi.“

Kineska kultura ne završava sa štapićima

Sa druge strane, učiteljica kineskog uverena je da će baš kroz kinesku kulturu pomoći nemačkim đacima u učenju tog jezika. Naravno, u našem globalnom svetu i nemački tinejdžeri već odlično znaju što je chop suey ili pekinška patka, a ako sa društvom odu u kineski restoran, ne žele da se stide zato što su jedini koji će, umesto štapića, da koriste nož i viljušku.

Ali Kristine Du upozorava da je to još daleko od poznavanja kineske kulture – i u tome joj u velikoj meri pomaže gošća iz Kine: „Ja, kao Nemica, poznajem možda mnoge kulture, ali mislim da je veoma važno u nastavi predstaviti kinesku perspektivu o mnogim stvarima. Mi razgovaramo i o slavljima i proslavama, ali i o sukobima generacija u Kini.“

Zapravo, ni kineskoj lektorki nije bilo lako da se odjednom nađe pred punom učionicom nemačkih đaka. Služba za pedagošku razmenu organizovala joj je samo trodnevni kurs-uvod u nemačke pedagoške metode i život u Nemačkoj, a onda se našla i u sredini i u školi koja je sasvim drugačija od one u njenoj domovini.

Ali Jun Gao se brzo privikla, jer joj se i nemački način ophođenja u učionici mnogo više dopada nego onaj u Kini: „Nastava je mnogo interaktivnija i manji je pritisak da se bude uspešan“, objašnjava lektorka. Ona smatra da se time otvara više prostora za kreativnost, jer dok učenici u Kini uglavnom „štrebaju“ i prepisuju ono što im učitelj piše na tabli, u nemačkim učionicama se uče dijalozi i dele uloge među učenicima.

Gledaju se i filmovi, a naravno da je tu onda i test kineskog „u praksi“: poseta kineskom restoranu. Bez obzira na perspektivu dobrog zaposlenja u nekoj budućnosti, često je već dovoljna i nagrada – videti izraz kineskog konobara kada mu nemački školarac naruči svoj nasi goreng sa malo više čilija – na tečnom kineskom.

Autori: Nina Trojde / Anđelko Šubić
Odg. urednik: Nemanja Rujević