Kineski radnici u Prvom svetskom ratu | Veliki rat: sto godina posle | DW | 23.06.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Veliki rat: sto godina posle

Kineski radnici u Prvom svetskom ratu

Uloga Kine u Prvom svetskom ratu bila je zanemarljiva. Ali u Francuskoj je u to vreme radilo na desetine hiljada kineskih seljaka, kako bi logistički pomogli vojnicima. Mnogi od njih bili su eksploatisani do smrti.

Noyelles-sur-Mer je neupadljivo selo na severnoj obali Francuske. Nekoliko tipičnih francuskih kućica okupljeno je oko crkve, na obodu sela nalazi se jedan mali hotel u dvorcu, sa kojeg se pruža pogled na Lamanš. To je skoro sve što to mestašce sa oko 800 stanovnika može da ponudi. Postoji i jedno groblje sa 838 grobova. To je nakon Prvog svetskog rata bilo najveće kinesko groblje u Evropi.

Kina pritom gotovo da uopšte nije učestvovala u vojnim sukobima. U to vreme nju su potresali unutrašnji problemi, nakon što je 1911/12 svrgnuta monarhija i proglašena republika. Ta Republika Kina tražila je da bude priznata od strane velikih evropskih nacionalnih država, objašnava istoričar Su Goći. Bez obzira što je Kina 1917. godine čak i objavila rat Centralnim silama, nijedan kineski vojnik nije opalio ni metak. Formalnim ulaskom u rat, Kina se više nadala pomoći evropskih i američkih saveznika u borbi za zaštitu svojih teritorija od Japana. Japanci su već u novembru 1917. godine preuzeli nemačku koloniju Cejačou, a oko bacili i na druge kineske oblasti.

Pomagači iza fronta

U Evropi je ubrzo bilo jasno da će rat potrajati dugo i da će odneti mnoge žrtve. Kako bi se pomoglo vojnicima, sve zaraćene strane počele su da dovode radnu snagu iz inostranstva, čiji je zadatak bio da iz pozadine preuzme materijalne i logističke zadatke. Radnih kolonija najviše je bilo u belgijskoj Flandriji i severnoj Francuskoj. One su postajale sve veće i bile sve strožije organizovane. Krajem rata u kolonijama je bilo angažovano preko 700.000 ljudi, većina ih je nasilno dovedena iz kolonija moćnih sila, Velike Britanije i Francuske. Među njima je bilo i 140.000 dobrovoljaca iz Kine.

Obe evropske zemlje u maju 1916. godine su sa Republikom Kinom potpisale odgovarajući sporazum. „Većina tih Kineza bili su siromašni seljaci, koji nisu znali da čitaju, ni pišu. Skoro svi su bili mladi – između 20 i 40 godina – i ništa drugo osim teškog fizičkog rada nisu poznavali“, kaže istoričar Su. Nadali su se boljim životnim uslovima i pristojnijoj zaradi i zato su se prijavljivali u britanske regrutne centre.“Pojedine je možda privukla želja za avanturom i želja da upoznaju zapadnu civilizaciju, ali većina ih se prijvljivala zbog teške bede“, objašnjava Xu.

Belgien Geschichte Erster Weltkrieg Westfront Ypern

Kinezi su, između ostalog, pomagali i prilikom iskopavanja rovova u Belgiji

Sa polja u ratni pakao

Evropljani su im obećali pošten tretman, ali ono što ih je u Francuskoj dočekalo bilo je ravno paklu: bili su uvučeni u najkrvaviji rat koji je svet ikada zadesio. Mnogi Kinezi morali su da kopaju rovove ili obavljaju druge poslove tik do linije fronta, dok su oko njih padale bombe. Drugi su bili angažovani u proizvodnji oružja, na brodogradilištioma i fabrikama za proizvodnju aviona. Održavali su puteve i železničku prugu, sekli šume, radili u rudnicima i time dali ogroman doprinos da se ratna privreda u Francuskoj održi u periodu između 1916. i 1918. godine.

„Oko 40.000 Kineza koji su radili za Francuze još su nekako izdržavali, ali oni koji su radili za Britance, bili su tretirani kao zatvorenici u radnim logorima“, priča Xu. Šest dana sedmično, deset sati dnevno, ti radnici su teško radili za dnevnicu od samo jednog do tri franka. Iako su bili civili, bili su pod nadzorom britanske vojske. Rasizam i kulturološki nesporazumi bili su česti. U logorima je bilo i premalo prevodilaca. „Britanski komandanti svakog jutra su vikali na Kineze i urlali „Let's go! Go!“ Kineskim ušima to je zvučalo kao lavež pasa. Osećali su se poniženo i svako malo je dolazilo do pobune.“ Kratko pre završetka rata u severnoj Fransuckoj bilo je najmanje 17 britanskih radnih logora u kojima je živelo oko 96.000 Kineza.

Rad i posle rata

Po završetku rata logori su veoma sporo bili zatvarani. U martu 1919. godine u Francuskoj i Belgiji je bilo još oko 80.000 Kineza. Pomagali su obnovu ratom razrušenih područja, sahranjivali stradale vojnike koji su za vreme rata na bojnim poljima samo delimično bili prekriveni zemljom. Kinezi su bili angažovani i u čišćenju minskih polja. Procenjuje se da ih je između 1916. i 1919. godine umrlo oko 3.000. „Tragično je to da ih je većina umrla kada je rat bio završen. Mnogi zato što im niko nije rekao kako da rukuju sa neeklsplodiranim bombama“, kaže istoričar iz Hongkonga. Drugi su umrli od posledica Španskog gripa. Preživeli su polako počeli da se vraćaju u Kinu. U Francuskoj ih je 1921. godine živelo još oko 3.000, na obodima Pariza, gde su kasnije osnovali i prvu kinesku čevtrt u Evropi.

„U Prvom svetskom ratu Kinezi su ostvarili veliki doprinos kako bi se britanskim i francuskim vojnicima čuvala leđa“, rezimira istoričar Su. Ali, oni su bili dragoceni i za Republiku Kinu, jer šaljući ih u Evropu, Kina je od strane Francuske i Velike Britanije bila priznata kao manje-više ravnopravan partner“.

Sporedna beleška istorije

Kinezi koji danas još uvek žive u Francuskoj neguju sećanje na svoje pretke. Jednom godišnje se okupljaju i sećaju kako su kineski radnici živeli. U Kini su brzo pali u zaborav. Uopšte, Prvi svetski rat nema neko bitno mesto u kineskoj istoriji. U fokusu su druga istorijska zbivanja, kao što je Maov „Dugi marš“ ili Kulturna revolucija, koja je odnela mnogo više žrtava nego Prvi svetski rat. „Kineska vlada do danas se nije prisetila angažmana radnika u Francuskoj, dok u Evropi kineski radnici nisu ništa drugo osim sporedne istorijske beleške“, zaključuje Su Goći. Samo pojedina groblja u severnoj Francuskoj svedoče danas o sudbini tih ljudi.“