1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

RUBRIKE

Kineski privredni bum i SAD

Problemi na američkom tržištu izazvani kineskom jeftinom robom

Kineska božnastva dugovečnosti, sreće i bogatstva

Kineska božnastva dugovečnosti, sreće i bogatstva

Njujork - počinje novi dan u Sohou, elitnoj četvrti sa brojnim buticima. Ming Ji Čen sedi mirno u kafeteriji svoje radnje. Vlasnik “Perl Rivera” nema zašta da se brine. On ostvaruje godišnji obrt od oko 10 miliona dolara sa tendencijom daljeg rasta, jer mušterije znaju – od životnih namirnica i pribora za jelo do kristala – u njegovoj radnji ima skoro svega. I skoro sve je bagatelno jeftino, jer reč je o robi uvezenoj iz Kine.

"Mi ovde imamo stvari koje koštaju svega 10 centi. Turisti, Amerikanci, svi kupuju kod nas. Nadam se da je to trend”, govori Ming Ji Čen.

Izgleda da je to zaista trend, jer američki uvoz iz Kine beleži godišnji rast od 33 odsto. Pre svega dobru prodju imaju tekstilni proizvodi. Do 2005. godine će gotovo tri četvrtine svih pantalona, majica i odela prodatih u Sjedinjenim američkim državama imati natpis “Made in China” (Mejd in Čajna).

Ali nisu svi srećni zbog takvog razvoja. Pet stanica podzemne železnice od “Perl Rivera” nalazi se sedište “Nešenel spining kompani”. Ovaj proizvodjač tekstilne robe je već otpustio polovinu od nekad 1.500 zaposlenih radnika. Poslovodja firme Bob Miler ne vidi izlaz iz krize:

"Borba sa Kinezima je uzaludna. Jedan radnik u fabrici u Kini zaradjuje najviše sto dolara mesečno. A mi moramo našim zaposlenima da plaćamo najmanje 12 dolara po satu”, kaže Miler.

Kako se procenjuje, jedna trećina od 2 miliona i 700 hiljada otpuštenih radnika u Sjedinjenim američkim državama je ostala bez posla zahvaljujući jeftinom uvozu iz Kine. Političari za koje je tržište rada ključni element u kampanji uoči predsedničkih izbora moraju sada nešto da preduzmu. Vašington zahteva od Pekinga da revalvira svoju valutu juan, kako bi kineski proizvodi postali skuplji. U medjuvremenu Sjedinjene američke države pokušavaju da zaštite svoju industriju i proizvodnju. Pored već postojećih barijera, kao što su visoke carine –recimo, carina na uvoz kineskog belog luka iznosi 376 odsto - sada se uvode dodatna ograničenja na uvoz različite robe – od televizora do grudnjaka.

Pri tom činjenica je i ovo: krivicu za bedu koja je snašla američku privredu snose pre svag američke firme. Jer 60 odsto uvezene robe iz Kine potiče iz filijala američkih koncerna, koji su svoju proizvodnju preselili u Narodnu Republiku.

I komjuterski gigant “Del” razmišlja o preseljenju svojih pogona. Ta firma je ove godine na šest milijardi dolara utrostručila svoju prodaju u Kini. Direktorka “Dela” Keti Harget kaže:

"Polovina našeg personala, kojeg imamo u čitavom svetu, je još uvek u Teksasu. Ali mi moramo da otvaramo radna mesta tamo, gde najviše možemo da zaradimo”, iznosi ona logiku svoje firme.

Nekoliko blokova dalje od “Perl Rivera” nalazi se Volstrit. Tamo se profitira od toga što je američko tržište preplavljeno jeftinim kineskim proizvodima, jer taj uvoz održava domaće cene i kamate na nižem nivou. Za trgovinski spor Vašingtona sa Pekingom američki finansijski eksperti imaju malo razumevanja. Anrivan Banerdži kaže da se tu radi o čistoj predizbornoj demagogiji i plerira za drugu vrstu ponašanja.

“Nemačka i Japan gube znatno manje radnih mesta zbog preseljenja firmi u inostranstvo, jer je tamo teže otpustiti ljude”, kaže on.

U Čajna Taunu u Njujorku nalazi se i sedište Udruženja kineskih radnika i službenika. To je humanitarna organizacija koja se stara o kineskim imigrantima u Sjedinjenim američkim državama. I tu ističu pogodnosti nemačkog radnog prava. Prvi čovek tog udruženja Ving Lam negoduje što se svi ugledaju na američki privredni model. Tu nije izuzetak ni Čajna Taun u Njujorku.

“Jedan radnik u fabrici tekstila koja ovde je u vlasništvu Kineza mora da dirinči 12 sati dnevno. Ljudi koji rade u pekarama dobijaju samo tri i po dolara po satu – što je manje od minimalne zarade odredjene zakonom”, žali se Ving Lam.

Ali treba znati da je petina od tri miliona Kineza koji žive u Sjedinjenim američkim državama tu zapravo ilegalno. Mnogi su tu ubačeni preko bandi krijumčara ljudi za cenu od 70.000 dolara. Jedan radnik u Čajna Taunu mora da

radi čitav život da bi otplatio tu sumu, uključujući još i kamate.

  • Datum 05.11.2004
  • Autor Beatrise Irlings (Njujork)
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BAel
  • Datum 05.11.2004
  • Autor Beatrise Irlings (Njujork)
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BAel