Kineski graditelji osvajaju tržište EU?

Hoće li kineski graditelji ubrzo dobiti nove ugovore u Evropskoj uniji? na pola puta između Varšave i Lođa bageri već naveliko kopaju. Auto-put će biti gotov već 2012. godine, kaže Gu Ling, zamenik šefa kineskog državnog građevinskog koncerna „Kovek“. Sami radnici na auto-putu rade za jednog poljskog građevinskog preduzimača. Bagerista, na primer, ne zna ko stoji iza svega. „Ja radim za Kineze?“, pita nas, i dodaje: „O tome nisam znao baš ništa, ja ovde samo radim svoj posao“. Ugovor sa Kovekom je uznemirio poljske građevinske firme, jer Kinezi rade veoma jevtino. Sada su se javile i sumnje u kvalitet njihovog rada. Umeju li oni uopšte da naprave put po evropskim standardima? Ugovor nije još sasvim zaključen, kaže Gu Ling: „Još radimo na planovima koje ćemo podneti vladi kako bismo dobili definitivnu dozvolu rada. Čim i to bude završeno, radovi kreću punom parom“.

Njihove cene su najniže

Deo auto-puta koji grade Kinezi dug je 50 kilometara. Kinezi su za to tražili 340 miliona evra, što je seznacionalno niska cena. Ta ponuda je bila dvostruko manja od troškova koje je predvideo poljski Generalni direktorat za gradnju puteva. Poljska vlada je ohrabrila firmu „Kovek“ da napravi proračun radova, pošto se javila bojazan da auto-put neće biti završen u predviđenom roku. Marcin Hadaj iz poljske građevinske agencije GDKKiA objašnjava: „Za saradnju sa Kovekom smo se odlučili zato što je ta firma ponudila najnižu cenu, i zato što pružaju dobre garantije da će radovi biti završeni u predviđenom roku. Siguran sam da će i poljske firme sniziti cene, umesto da ih podignu.“

Da li je država umešala prste?

Nikakvo čudo što poljska konkurencija o „Koveku“ misli sve najgore. Ali, i na evropskom nivou, aktivnosti kineskih firmi u Evropskoj uniji se budno prate. Frank Kelenbah iz Evropskog građevinskog saveza u Briselu, prenosi nam da je „kinesko građevinsko tržište izolovano i gotovo diskriminatorski zatvoreno za strane firme. Tamo ne mogu da se predstavljaju projekti pre nego što se osnuje posebna firma. Drugo, u Evropskoj uniji imamo zabranu državne pomoći koja bi mogla da poremeti konkurentnost. U ovom slučaju sumnjamo da je ovako niska cena bila moguća samo zahvaljujući potpori države“.

Novi poslovi na pomolu?

Jerži Frankil to vidi – sasvim drukčije. On kineskim firmama već tri godine pomaže pri učestvovanju na konkursima u Poljskoj, i u svemu vidi – obrnutu diskriminaciju: „U Vroclavu smo učestovali na konkursu za izgradnju stadiona i bili diskvalifikovani iz zaista čudnih razloga. Na konkursu za izgradnju stadiona u Gdanjsku smo propali jer smo tražili najviše. Dakle, nije tačno da Kinezi uvek dolaze sa damping-cenama. Njihova ponuda je uvek korektno iskalkulisana“. Pekinška centrala je u Varšavu poslala dvadesetak inženjera. Kovek je prisutan svuda u svetu. Pre tri godine, Gu Ling je bio u Angoli. Ali, Poljska mu se više dopala. Tu mu i lokalna kuhinja bolje prija. „Ostaću ovde dve do tri godine“, kaže, „ali, kada bih mogao, ostao bih mnogo duže“. Možda će mu to i uspeti; Kinezi se nadaju novim poslovima u Poljskoj – i pored otpora lokalnih građevinskih magnata.

Autori: Kristof Haselbah/Saša Bojić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković