Kineske firme u potrazi za partnerima

„Još u školi sam navijao za nemačku fudbalsku reprezentaciju.“ Tom izjavom Jang Pengfei, direktor posebne industrijske zone južnokineskog grada Huejdžou odmah je pobrao simpatije nemačkih privrednika i potencijalnih partnera kineskih firmi iz njegovog grada.

Huejdžou leži nasuprot Hongkonga, odmah pored Šenžena, gde je pre 30 godina i započelo „kinesko privredno čudo“. Godine 1992. je u gradu Huejdžou osnovana je privredna zona, a poslednjih godina tu se razvila prava „silicijumska dolina“. U Evropi je najpoznatije preduzeće iz tog grada sigurno TCL, koje je 2004. godine preuzeo francuski telekomunikacioni koncern „Alkatel“. Kase tamošnjih firmi su pune. Ona zato žele da preuzimanjem delova ili kompletnih preduzeća u Nemačkoj, upoznati i njihove tehnologije, ali i da osvoje nova tržišta.

Saradnja ravnopravnih

Jang Pengfei doveo je deset preduzetnika. Jedan od njih je Ju Žengming, šef preduzeća „TTC Investment“. Ono se specijalizovalo na elektroniku u auto-industriji, LED-tehniku i dodirne monitore (touchscreen) za mobilne telefone, računare i druge aparate. BMW-ova fabrika u Minhenu opremljena je njihovim LED-sijalicama. A s najvećim kooperantom auto-industrije „Bošom“, TTC sarađuje već godinama. Nemačka tehnologija i kineski troškovi proizvodnje – to je nepobediva kombinacija, smatra Ju Žengming: „Očekujem razgovore s nemačkim preduzećima o saradnji u proizvodnim procesima, kao i o uspostavljanju zajedničkih istraživačkih i razvojnih centara.“

On dakle govori o saradnji ravnopravnih partnera. Za Vanga Veja, direktora konsultantskog preduzeća KPMG zaduženog za Kinu, upravo to je specifičnost te kineske grupe privrednika: „Upečatljiv je veliki broj tehnoloških preduzeća iz grada Huejdžou, na primer kada je reč o auto-elektronici. To ima veze i sa nemačkim investicijama u Kini.“ A kada je reč LED-tehnici, kineska preduzeća su dalekosežno umrežena. „Tu su i firme visoke tehnologije na području mobilnog interneta i klaud-kopjutinga. Po tome se ta privredna zona razlikuje od brojnih drugih industrijskih zona u Kini“, objašnjava Vang u razgovoru za DW. Takve firme doprinele su tome da je privreda grada Huejdžou poslednjih godina imala dvostruko brži rast od kineskog proseka.

Zašto se Zang Pengfei odlučio da prvo predstavljanje svog grada i njegovih preduzeća organizuje u nemačkom Kelnu? Na to pitanje on odgovara ovako: „Keln je blizu Rurske oblasti koje ima jaku industrijsku bazu i koja je uspešno prošla strukturne reforme. Područje oko Kelna poznato je po mašinogradnji, novim materijalima i novim energentima. Upravo to su područja na kojima želimo da sarađujemo sa Nemačkom.“

Dobrodošli u Keln

U slučaju da neka preduzeća iz Huejdžoua žele da otvore ekspozituru u Kelnu, zamenik direktora kelnskog Biroa za privrednu saradnju Mihael Josipović već ima ponudu: „Imamo informacionu brošuru koja tačno pokazuje koja dokumenta su potrebna i garantujemo da, kada sva dokumenti budu dostavljene, postupak izdavanja dozvole traje najduže četiri sedmice.“

To su za Nemačku rokovi koji su bez konkurencije. Ponuda važi za sve kineske investitore i deo je inicijative za Kinu, koju je grad Keln pokrenuo 2005. godine. Izgleda da ona donosi plodove jer su se desetine kineskih preduzeća, od preko 2.000, koliko je onih koje u Nemačkoj imaju centralu ili predstavništvo, smestile upravo u Kelnu.

Nemačko znanje i kineski novac

Interesovanjem za Keln i Nemačku, preduzeća iz južne Kine je ozbiljno i zato su kelnsku konsultantsku firmu „Eutech“ odredili kao svoju predstavnicu u Nemačkoj. To se očigledno isplatilo jer je pred dolazak kineskih preduzetnika u Keln svakom preduzeću pronađen odgovarajući, potencijalni partner. „Najpre se mora ispitati kakvi interesi postoje na obe strane, a onda se one moraju polako približiti“, objašnjava proces Karsten Rimer, pravni savetnik u „Eutechu“.

Nemačka preduzeća su zainteresovana, ali i rezervisana. Kineski investitori u Nemačkoj ne uživaju baš najbolji ugled. To je i pitanje mentaliteta, objašnjava Rimer i navodi primer: upravo je razgovarao sa nemačkim menadžerom kome je potreban novac za istraživanje i razvoj. „Shvatam ga, on mora da proguta gorku pilulu. I verovatno će se sve češće događati da Nemcima za dalji razvoj preduzeća treba novac pa će morati da nauče i da dele profit“, kaže Rimer u razgovoru za DW.

Nemačko znanje i kineski novac – na tu kombinaciju će Nemačka izgleda morati da se navikne. Susreti kao što je ovaj stvaraju poverenje i simpatije, kaže Rimer. A Jang Pengfei je svojom prognozom povećao simpatije među Nemcima: „Mislim da će nemačka fudbalska reprezentacija ući u finale. A ako budu pametno igrali, mogu da budu i prvaci sveta.“