Kineska dilema oko Krima | Politika | DW | 19.03.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Kineska dilema oko Krima

Peking ne želi da pokvari dobre odnose sa Rusijom, ali želi i da se drži svoje politike nemešanja. Kina bi mogla da profitira od sankcija protiv Moskve – ali po koju cenu?

Nemešanje u poslove drugih država – to je već decenijama princip kineske spoljne politike. To znači da se Kina ne meša u sukobe i to isto očekuje od drugih zemalja. U slučaju Ukrajine, taj princip postaje problem jer je on protiv centralnog političkog interesa Kine: održanja dobrih odnosa sa Rusijom.

Kina i Rusija kao strateški partneri

„Kinesko-ruski odnosi su trenutno najbolji u istoriji“, istakao je ministar spoljnih poslova Vang Ji još u martu, na konferenciji za novinare na kraju Narodnog kongresa. „Verujemo i podržavamo jedni druge, a dva predsednika povezuje duboko prijateljstvo“. Kini Rusija treba – kao saveznik protiv Zapada.

Sven Gareis: Peking ne želi da dovede partnere u Moskvi u neprijatnu poziciju

Sven Gareis: Peking ne želi da dovede partnere u Moskvi u neprijatnu poziciju

I u odnosu prema krizi na Krimu, u Kini ima onih koji Zapad vide kao agresora. „Zapad, pod vođstvom SAD, ne želi miran svet i svuda se meša. To stvara nemir“, rekao je za nemačku TV, Čen Ksinming, stručnjak za istočnu Evropu na Narodnom univerzitetu u Pekingu. „Kina i Rusija su jedna drugoj strateški potrebne kako bi mogle da se nose sa zapadnom dominacijom.“

Osećaj da je prosto pritisnuta od Zapada sa svih strana, posebno od SAD, od velikog je značaja za spoljnu politiku Pekinga, kaže u intervjuu za Dojče vele Sven Gareis, ekspert za Kinu sa univerziteta u Minsteru. „Na Rusiju se gleda kao na važnog partnera, u kojeg se ima poverenja i od kojeg se očekuje podrška – i takvog partnera naravno ne želite da dovedete u neprijatnosti“.

Da li se Kina udaljava od Putina?

Međutim, Peking želi i da se drži svog principa nemešanja. Nije ni čudo da se Kina drži po strani kada je reč o zakonitosti referenduma na Krimu: Zamenik ministra spoljnih poslova Li Baodong je na konferenciji za novinare u Pekingu čak dva puta izbegao da odgovori pitanje da li će Kina priznati referendum i njegov ishod. „Mi se nadamo će sve strane ostati hladne glave i tražiti političko rešenje. Dalju eskalaciju treba izbegavati“, rekao je Li. I to je bilo sve.

Da li će Kina biti najveći profiter sankcija protiv Rusije?

Da li će Kina biti najveći profiter sankcija protiv Rusije?

Podrška Pekinga svom strateškom prijatelju u Moskvi je u Savetu bezbednosti UN stigla do same granice: uoči Krimskog referenduma, prilikom glasanje o rezoluciji, Rusija je stavila veto, a Kina je bila uzdržana. Zapadne diplomate nezvanično kažu da je to bio „šamar“ za Moskvu, pošto Kina obično sledi glasanje Rusije. Ministar spoljnih poslova Luksemburga Žan Aselborn, koji trenutno predsedava Savetom bezbednosti, izričito je pohvalio to što Kina odbacuje svaki jednostrani potez koji se tiče promene teritorije i što zahteva formiranje međunarodne Kontakt-grupe.

Problemi Kine sa sopstvenim manjinama

Peking takođe ima jake unutršanjepolitičke razloge da budu oprezan. „Kina ne može da podrži referendum jer mi imamo sopstvene probleme“, kaže Čen Ksinming. Ti problemi su Tibet, Ksinjiang, Hong Kong i Tajvan. Ako Kina prihvati referendum na Krimu, zašto onda ista pravila ne bi mogla da važe i za te regione na teritoriji Narodne Republike, koji se takođe zalažu za nezavisnost?

Peking i sankcije protiv Rusije

Dok se Peking na političkom nivou bori sa kontradikcijama, moguće ekonomske sankcije Zapada protiv Rusije mogle bi da mu donesu korist. „Rusija bi se sve više udaljavala od Evrope i pobednik krize bila bi Kina“, rekao je predsednik Odbora za Istok Nemačke privrede, Ekhard Kordes za magazin „Fokus“.

Narodna Republika je već sada najveći kupac ruske nafte i sigurno ne bi imala ništa protiv toga. „Međutim, ne mislim da se Kina rukovodi kratkoročnim interesima“, kaže Sven Gareis. Peking verovatno više brine dugoročna stabilnosti u regionu.

I kineska ekonomija zavisi od dobrih odnosa sa zapadnim vladama. Iz tog razloga, kinesko balansiranje u vezi s Ukrajinom u narednim nedeljama bi moglo da bude još teže: krajem marta, predsednik Kine Si Đinping biće gost u nekoliko zapadnoevropskih zemalja. Vrlo je moguće da će tada morati da kaže na čijoj je strani.

Autorke: Žanet Zajfert / Dijana Roščić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković