Kina više nije zemlja sa najnižim platama

Brojni radnici o takvim povećanjima plate mogu samo da sanjaju: prvog januara, lokalna vlada kineskog glavnog grada donela je odluku o povećanju minimalne plate za 8,6 odsto. Od 1. februara taj primjer sledi i industrijska zona na jugu Kine Šenžen. Donja granica kada je reč o ličnim dohocima u toj zemlji podignuta je na 1500 juana što je oko 185 evra.

Plate u Kini zadivljujuće rastu. Prema podacima Ministarstva za rad i socijalno staranje plate su širom zemlje prošle godine porasle za dobrih 20 procenata. Glavni razlog je rastući nedostatak radne snage u Kini, kaže ekspert za kinesko tržište rada Liu Kaiming sa Instituta za savremena istraživanja iz Šenžena: „Vidi se da od 2004. godine glavnu radnu populaciju čine ljudi koji su rođeni nakon 1980. godine. Ali zbog plana rađanja opada broj radne snage.“

Nedostatak radne snage posebno je primetan u sektoru sa nižim platama. U tekstilnoj branši, ali i u industriji igračaka, sve više preduzeća se, zbog plata koje rastu, odlučuje da prebaci proizvodnju u Vijetnam, Kambodžu ili Bangladeš. Vreme kada je Kina bila zemlja sa najnižim platama očigledno je prošlo. Kinesko rukovodstvo aktivno podstiče rast plata.

Ponovo „Made in America“

Čak je zaustavljen i dugogodišnji egzodus američkih preduzeća u Kinu. „Bostonska konsultantska grupa“ (Boston Consulting Groupe) u decembru prošle godine objavila je izveštaj pod nazivom „Made in America, again“. U tom izveštaju navodi se da američka industrijska preduzeća za domaće tržište ponovo sve više proizvode u Severnoj Americi. Osnovni razlog za to leži u činjenici da porast produktivnosti ne može da bude kompenzovan u Kini zbog sve većih plata. Nasuprot tome, u SAD se plate smanjuju, dok produktivnost istovremeno raste. Pored toga tu je još i rast vrednosti kineskog juana u odnosu na slabi dolar.

Hal Sirkin, autor studije „Made in America, again“, računa sa tim da će troškovi proizvodnje u Kini do 2015. godine kod velikog dela proizvoda biti samo još deset odsto manji nego u SAD.

Povećana potrošnja

U Nemačkoj industriji takav trend kao u američkoj se ne uočava, kaže Aleksander Valdman iz Odbora za azijsko-pacifičko područje pri nemačkom Savezu industrijalaca. Naprotiv: nemačka preduzeća proizvode u Kini pre svega u oblasti visokih tehnologija i shodno tome ionako moraju da plaćaju velike lične dohotke. Za ta preduzeća kvalifikovanost radne snage predstavlja veću ulogu od pitanja visine plate, kaže Valdman.

Autori: Kristof Riking / Zorica Ilić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković