Kina u vrhu svetskih izvoznika

Posle pristupa Kine u Svetsku trgovinsku organizaciju, pre pet godina, najmnogoljudnija zemlja sveta ima sve veću ulogu u svetskoj trgovini. Nemačka se mora pripremiti na to da će ubuduće u izvozu zauzimati drugo mesto.

Kina želi da postane prvak sveta u izvozu i nadmaši Nemačku, koja je sada na prvom mestu. Prema proračunu firme "Prognos", Kini je potrebno još samo 24 meseca da bi potisnula Nemačku sa vodeće pozicije. Ovu tezu izložio je Mihael Šlezinger, vodeći ekonomista u "Prognosu"...

"U 2000. Nemački izvoz je bio dvostruko veći od tadašnjeg kineskog izvoza. Ako pogledamo 2006. videćemo da je Nemačka izvezla tek trećinu više od Kine. Mi očekujemo da će u budućnosti kineski izvoz rasti brže od nemačkog što će dovesti do toga da će već u 2008. Kina izvoziti više od Nemačke, ili u najmanju ruku isto toliko. Ali pošto će stopa rasta kineskog izvoza i posle toga ostati veća od nemačkog, Kina će prevazići Nemačku."

Globalizacija je magična reč kada je u pitanju konkurentnost preduzeća u Nemačkoj, ili seoba radnih mesta iz Nemačke. Švajcarski istraživači ustanovili su da globalizacija ne pretstavlja pretnju, već šansu, kao i da Kina i Nemačka sa svojim proizvodima na svetskom tržištu neće jedni drugima zadirati u poslove.

"I to iz razloga što Nemačka i Kina opslužuju različite segmente trgovine. Kineske firme su jake u oblasti standardnih proizvoda i delom u proizvodnji robe za masovnu upotrebu, dok nemačke firme proizvode visoko tehnološku robu i specijalizovane su u proizvodnji robe po posebnim nardudžbama.

Vlada u Pekingu bi rado htela da se Kina oslobodi titule "svetske radionice" i zbog toga želi da pogura izvod proizvoda visoke tehnologije. Mnogi proizvodi u Kini se kopiraju, počev od mikro čipa pa do Transrapida. Kineske firme pokušavaju da se brzo obogate kradjom tudjih ideja. Stoga bi nemačke firme svoje patente trebalo da prijave i zakonski ih zaštite u Kini, savetuje "Prognos", a nemačka politika bi trebalo da ubedi Kinu da je veća zaštita intelektualne svojine i u njenom interesu. Šlezinger kaže..

"Nemačka savezna vlada treba da se pobrine o tome da tržišta ostanu otvorena, bez uvodjenja protekcionističkih mera, jer bi to otežalo pridobijanje novih tržišta. Važno je i da Nemačka postane privlačnija za stručnjake, jer je već danas veliki problem nedostatak stručnog kadra, a to može da se promeni ukoliko se poboljšaju uslovi koji se nude stručnjacima. Država treba da promeni poreski sistem i mnogo više uloži u obrazovanje.