1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Kina se odlično nosi sa krizom

Ekonomska kriza nije zaobišla ni Kinu. Opao je izvoz u industrijske zemlje, a pad uvoza je još drastičniji. Međutim, od svih velikih zemalja Kina je u najmanjem problemu: jednostavno ima sasvim dovoljno novca.

default

Kina u deviznim rezervama ima 2 biliona dolara!

U delti reke Sikjang, u južnoj Kini, skoro sve fabrike su prazne. Sezonski radnici ostaju bez posla i ne ostaje im ništa drugo nego da se vraćaju u rodna sela. Ipak, izgleda da se još nije dogodila velika katastrofa. Kineska privreda je kao brod koji se, i pored svih oštećenja, drži iznad vode. Kako? Odgovor je jednostavan: Kina ima dovoljno novca. Devizne rezerve iznose 2 biliona dolara. Pored toga Kina je još proteklog novembra izradila investicioni program za borbu protiv krize u vrednosti od 500 milijardi evra.

Profesor Eberhard Sandšnajder iz Nemačkog društva za spoljnu politiku ipak upozorava da ne treba gajiti preterane nade.

„Kin a je do te mere pogo đ ena krizom da interes za stabilizacijom sopstvene privrede ima apsolutni prioritet - i pored mogućih posledica po političku stabilnost i mogućih socijalnih nemira. Kina ima pune ruke posla. Tamošnjim vlastima moglo bi da olakša situaciju ako bi tržišt a u SAD i Evropi pro funkcionisal a za njihove proizvode“, objašnjava Sandšnajder.

Prema zvaničnim podacima, Kina je u poslednjem kvartalu zabeležila privredni rast od 6 odsto. Pa ipak je izvoz kineske robe u odnosu na prošlu godinu opao za 17 odsto. Sa druge strane, opao je i uvoz i to za čak 43 odsto.

Povoljni automobili i televizori za kineske seljake

Paketom pomoći za oporavak privrede nije obuhvaćena samo infrastruktura. Bilo je i pokušaja da se poveća potrošnja, pre svega u seoskim područjima, kaže Frank Ziren, publicista i dobar poznavalac prilika u Kini.

„Postojali su popusti za seljake prilikom kupovine automobil a i televizor a . Zbog toga se prodaja televizora u prvom kvartalu udvostručila u odnosu na prošlu godinu .

Od povećane potrošnje profitirale su pre svega kineske firme dok potražnja za stranim proizvodima opada. Devizne rezerve i dalje rastu i planski se rasporedjuju.

Naravno da Kinezi pokušavaju da do đ u do sirovina, s obzirom da su jedina velika država koja nije u finansijkom problemu. Pokušavaju da kroz potpisivjanje dugoročnih ugovora izvuku korist U Africi i na S rednjem I stoku“, ističe Ziren.

Uticaj Kine na privrednu krizu u međuvremenu je porastao. Peking je, za planiranu kupovinu bondova Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u visini od 50 milijardi dolara, izričito pohvalio šef MMF-a Dominik Štros-Kan. I Vašington je sa olakšanjem dočekao odluku zamenika ministra spoljnih poslova He Đafeija: Kina će ostati vezana za dolar. Jer, statistički gledano, svaki Amerikanac je sa 4.000 dolara zadužen kod Kineza. Ujedno, Kina radi na izradi jednog azijatskog monetarnog fonda - nezavisnog od MMF-a.

Autor: Matijas fon Hajn / Zorica Dragićević

Odgovorni urednik: Nemanja Rujević

  • Datum 19.06.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/IUZV
  • Datum 19.06.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/IUZV