1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Kina postepeno zauzima stratešku poziciju

U vreme krize prošle godine, u SAD i EU privredni pad iznosio je tri do četiri odsto, u Kini je zabeležen rast od devet procenata. Ta zemlja postaje sve interesantnija i kao investitor...

default

Kineske devizne rezerve dostigle su dva i po biliona dolara

„Kina će učiniti sve kako bi pomogla zemljama evrozone da prevladaju krizu, obezbede privredni rast i finansijsku stabilnost. Kina je već kupovala grčke obveznice i to će činiti i ubuduće“, izjavio je jesenas tokom posete Atini kineski predsednik Ven Điabao.

Te reči bile su melem na grčku dušu, ali su zapamćene i u drugim zemljama pogođenim krizom – Irskoj, Portugaliji, Španiji. Čak i rast nemačkog izvoza u 2010. dobrim delom zasniva se na povećanoj potražnji u Kini.

Kinezi su dobrodošli naročito na evropskoj periferiji, jer ne kupuju samo državne obveznice, nego ulažu i u mostove, aerodrome, infrastrukturu, industriju. Prema mišljenju stručnjaka za Kinu Eberharda Zandšnajdera „kinesko angažovanje pre svega u jugoistočnoj Evropi znači postepeno, oprezno zauzimanje strateških pozicija. Ponekad je upravo siromašne zemlje lakše impresionirati obimom investicija, nego one razvijene i pogodan su cilj za takvu politiku“, kaže Zandšnajder.

Sve čvršća „mekana moć“ Kine

Wirtschaft in China Blick auf Peking

Peking

Kina ulaže i milijarde u izgradnju takozvane „mekane moći“ – osniva širom sveta institute „Konfučije“ i širi mrežu međunarodnih medija želeći da pokaže da je njen uspon miroljubivog karaktera.

Istina, u septembru je Peking pokazao i manje prijateljsko lice – u sporu sa Japanom, koji je zaplenio jedan kineski ribarski brod u spornim vodama, pribegao je oštrim pretnjama, obustavio zvanične kontakte, prekinuo omladinsku razmenu. Na kraju, Japan je kažnjen dvomesečnom obustavom isporuka retkih minerala koji se koriste u proizvodima visoke tehnologije. Kina ima de fakto monopol na njihov izvoz.

„Naravno da je za Kinu dobro što raspolaže sirovinama koje može da upotrebi kao strateški instrument. Kina bi mogla da odluči da retke minerale isporučuje samo zemljama koje se prijateljski ponašaju“, kaže ekonomista Hu Sindou sa pekinškog univerziteta.

Ekonomske posledice odlaska na dodelu Nobela

Koliko je privreda u službi politike pokazuje najnovije istraživanje ekonomista sa univerziteta Getingen Andreasa Fuksa i Nils-Hendrik Klana. Oni su proučavali kineske reakcije na zvanične prijeme dalaj lame u pojedinim zemljama, i posle toga izvoz zemlje koja je primila tibetanskog poglavara smanjivao se u proseku za osam procenata. Naročito je opadao izvoz mašina i transportnih sredstava kao što su brodovi ili aviona.

„To po pravilu“, kaže Nils-Hendrik Klan, „ne kupuju obični potrošači nego kupuju privredne delegacije. Polazimo od pretpostavke da posle posete dalaj lame takve delegacije ređe putuju u zemlju koja ga je primila“.

Sada ostaje još da neko istraži privredne posledice po one zemlje koje su prisustvovale dodeli Nobelove nagrade za mir disidentu Liu Sjaobou. Članice Evropske unije, koje Kina uvek lako upotrebljava jednu protiv druge, bar ovog puta su bile jedinstvene i zajednički prisustvovale dodeli nagrade.

Autori: Matijas fon Hajn / Nenad Briski

Odgovorni urednik: Ivan Đerković

  • Datum 30.12.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/QlEG
  • Datum 30.12.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/QlEG