Kina: Od pokretača do kočničara

Kina je u četvrtak (7.1.) ponovo devalvirala svoju valutu juan i time izazvala pometnju na finansijskim tržištima na kojima se čak priča o mogućem virtualnom trgovinskom ratu. Zbog toga su i svetske berze zabeležile gubitak od sedam odsto. Tako je i nemački berzanski indeks DAX pao ispod psihološki važne granice od 10.000 bodova. „Kada Kina devalvira svoju valutu, onda i susedne države isto čine sa svojim valutama“, kaže Hajnc Riterman, analitičar švajcarske banke Julius Ber. „To može pokrenuti spiralu devalvacije, ali mi to u ovom trenutku deluje malo verovatno.“

Prema za sada dostupnim podacima, kineska privreda je u prošloj godini porasla za samo sedam odsto. Za industrijske države poput Nemačke to bi bio ogromni plus, ali za Kinu je to bio najmanji rast u poslednjih 25 godina. Industrijska proizvodnja je u Kini u decembru smanjena po deseti put za redom. Iz straha od nastavka slabljenja konjunkture u sredu su pojedini ulagači povukli svoj novac iz te zemlje. Time se, kaže Riterman za DW, delimično smanjuje zavisnost od kineske monetarne politike i privrednog rasta jer „što veća zavisnost od Kine, veća je i nesigurnost na tržištima“.

Stručnjaci koriguju prognoze

To su loše vesti – ne samo za Kinu, nego i za ostatak sveta. Hoće li se Kina od nekadašnjeg pokretača privrednog rasta pretvoriti u kočničara svetske ekonomije? Šefica Međunarodnog monetarnog fonda Kristin Lagard smatra da je slaba kineska konjunktura jedan od glavnih razloga za „razočaravajući“ rast svetske privrede u ovoj godini. I Svetska banka je korigovala svoje prognoze svetskog rasta za 2016. s 3,3 na 2,9 odsto. Za Kinu predviđa usporavanje rasta s prošlogodišnjih 6,9 na 6,7 odsto. „No postoji rizik da će privreda u Kini još slabije rasti“, upozorava direktor Svetske banke Ajhan Kose.

I nemački izvoznici se pribojavaju turbulencija u Kini. Ta je zemlja „ogroman faktor rizika“, smatra predsednik udruženja izvoznika Anton Berner. On ističe da je taj razvoj događaja „velika pretnja stabilnosti svetske ekonomije“, jer, kako kaže, „Kinezi ne držve svoje probleme pod kontrolom“. Berner se pita i „ko stvarno zna kako izgledaju bilansi kineskih banaka? Kakva je situacija s upitnim kreditima? Koliko je stabilna kineska valuta? Šta se samo priča, a šta je istina?“

Sumnja u zvanične brojke

Mnogo toga govori u prilog sumnji da je rast daleko manji nego što se zvanično navodi. Jer, mnogi ekonomski stručnjaci i analitičari polaze od toga da su brojke objavljene proteklih godina bile previše pozitivne. Pre svega je sumnjivo to što se objavljene brojke o privrednom rastu uvek poklapaju s prognozama vlade. A tu je i činjenica da kineski statističari podatke objavljuju znatno brže nego njihove kolege u drugim zemljama, naime već dve sedmice nakon završetka kvartala.

Stručnjaci pretpostavljaju da razlog tome nisu neobično brzi statističari i posebno efikasan sistem prikupljanja podataka, nego želja za ispunjavanjem vladinih prognoza. Sumnjivo je i to što se podaci, za razliku od drugih zemalja, u Kini nikada naknadno ne koriguju. Stručnjaci nemačke Komercbanke procenjuju da kineski privredni rast trenutno iznosi samo 5,5 odsto te da će idućih godina nastaviti da slabi. Kao razlog navode prevelike kapacitete u industrijskom sektoru, visoka zaduženja i nepovoljnu demografsku situaciju.